Rođen usred finansijske krize 2008. godine, bitkoin je trebalo da postane digitalna decentralizovana valuta koja će vladati svetom.
Foto: Shutterstock
U jeku velike globalne finansijske krize pre deset godina, misteriozni Satoši Nakamoto osmislio je digitalnu valutu koja bi mogla da zameni klasične valute, a bila bi decentralizovana pa bi bankama, koje su krizu i uzrokovale, na taj način bila oduzeta apsolutna moć na finansijskim tržištima.
Nakamoto je na današnji dan, 31. oktobra 2008. godine, objavio 9 stranica dug rad pod nazivom "Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System" u kojem je opisao sistem blokčejna, distribuirane datoteke na kojoj se zasniva novi monetarni koncept, danas poznat kao kriptovaluta. Iz ovog razloga Noć veštica ujedno može se smatrati i rođendanom bitkoina, blokčejna pa i opšte kriptovaluta.
Bitkoin će godinama nakon pokretanja biti rezervisan za tržišnu nišu digitalnih "rudara" i koristiće se samo unutar male bitkoin zajednice. Poznata je priča kako je jedan programer u ranim danima ove kriptovalute dao njih čak 10.000 za jednu picu, što mnogo govori o percipiranoj vrednosti "digitalnog zlata" u to doba.
Foto: Shutterstock
Dane najveće slave doživeće 2016. i 2017. godine kada je, podstaknut velikim rastom, gotovo svako ko imalo prati vesti iz tehnologije i finansija počeo da razmišlja o kriptovalutama.
Najveća cena ikada za jedan bitkoin bila je sredinom decembra 2017. godine, i iznosila je tek malo ispod 20.000. Od tada se, tokom ove godine, njegova vrednost izduvala, a s njom je splasnuo i interes javnosti za bitkoinom. Međutim, kripto zajednica i dalje je aktivna, prisutnost blokčejna širi se i na ostala područja izvan kriptovaluta, a cena bitkoina stabilizovala se na nivoima između 6 i 7.000 dolara. Ukupna tržišna vrednost svih do sada izrudarenih bitkoina iznosi preko 100 milijardi dolara.
A ko je Satoši Nakamoto i dalje nije poznato.