Da li ste se ikada pitali kako je nastao jedan od naših najomiljenijih izuma današnjice? Evo kako su nastale slušalice! Priča o nastanku ove neophodne stvarčice datira još s početka 20. veka!
Foto: Shutterstock
Dok je radio svoj uobičajeni posao u kancelariji Radio-divizije američkog biroa za inženjering, admiral Artur Hepbern naišao je na pismo – jedno od mnogih koje su mu slali razni pronalazači uglavnom sa tvrdnjama da su izumili neka čudesa.
Zaposleni u Birou su ova pisma, bez obzira na to koliko šašavo ponekad zvučala, uvek pažljivo čitali i ispitivali ima li nečeg istinitog, mogućeg ili interesantnog u njihovom sadržaju.
Ovo, na prvi pogled neobično pismo, napisano ljubičastim mastilom na belo-roze papiru, admiralu Hepbernu je stiglo iz Solt Lejk Sitija, od Natanijela Boldvina. Poruka je glasila da uz pismo stiže i par slušalica i zahtev da ih Biro testira. I zaista, ubrzo je stigla limena konzerva od praška za pecivo u kojoj su bile pola kilograma teške slušalice.
U laboratoriji Američke mornarice, gde su odnete na ispitivanje, slušalice su izazvale smeh – kako su sklepane, između ostalog uz pomoć opruge sata i pletenog kanapa, inženjeri su bili ubeđeni da je reč o nekoj šali.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Međutim, nekoliko dana kasnije se ispostavilo da im je u rukama ozbiljan izum. Odmah su zatražili od Boldvina još jedan par, a zatim i redizajn modela – da slušalice budu kvalitetnije i lakše.
Tvorac slušalica, ekscentrični vlasnik radio-kompanije iz Jute, SAD, Natanijel Boldvin, slušalice je napravio još 1910. godine, u svojoj kuhinji, ali neko vreme nije mogao da pronađe kupca za njih.
Nakon što je sklopljen ugovor sa Mornaricom, Boldvinova kompanija mogla je da zaposli oko 150 ljudi koji bi pravili slušalice i druge sprave. U svom piku ostvarivala je profit od oko dva miliona dolara godišnje, što je u to vreme za okrug Solt Lejk bila nezamisliva suma.
Foto: Shutterstock
Boldvin je još kao dete stalno smišljao i sam pravio razne sprave. Napravio je tako, prema svedočenjima njegovih savremenika, sopstveni bicikl i parni motor.
Кao mladić je studirao fiziku i elektroniku na Stenfordu, ali zbog pripadnosti tzv. mormonskom fundamentalizmu i više nego upadljivom zagovaranju poligamije nije uspeo da postane univerzitetski profesor. Navodno ga je upravo želja da sluša prenos jedne mormonske konferencije podstakla na ideju da proizvede slušalice.
Tokom 1922. godine od njegove kompanije naručeno je oko 200.000 slušalica. Međutim, tako unosan posao ubrzo je dobio konkurenciju na tržištu pa je Boldvinov posao je počeo da stagnira.
Sam Boldvin, koji nije mnogo mario za novac niti je bio vešt menadžer (a uz to je ulagao velika sredstva u crkvu koja je podržavala poligamiju) dve godine kasnije je bankrotirao.