Kako se danas tumače znakovi interpunkcije u pisanju poruka?

Kako se danas tumače znakovi interpunkcije u pisanju poruka?

U današnje vreme slanja kratkih poruka, jedan običan znak interpunkcije može da se tumači na veoma različite načine. Jedna tačka može dosta toga reći u poruci.

Foto: Shutterstock

Dobro zvuči.

Kako biste se osećali da prijateljicama pošaljete poruku sa pozivom na večeru i dobijete ovakav odgovor?

Zabrinuto? Uvređeno? Ili ne biste razmišljali dalje?

A šta ako dobijete sledeće odgovore:

dobro zvuči

ili

dobro zvuči!

Stručnjakinja za upotrebu jezika na internetu Grečen Mekaloh kaže da sve više ljudi doživljava rečenice sa tačkom kao nepristojne, a da je za to kriv i način na koji koristimo aplikacije poput Vocapa i Mesindžera. 

Foto: Shutterstock

"Ako ste mlada osoba i šaljete nekome poruku, danas je pravilo da svaku misao pošaljete zasebno", objašnjava ona. 

"Važno je poslati samo minimum stvari u poruci. Sve što prelazi taj minimum zahteva dodatno pojašnjenje".

U istraživanju koje je 2015. godine sproveo Bingamton univerzitet učestvovalo je 126 studenata, kao jedan od zaključaka navodi se da ljudi na tačku na kraju rečenice gledaju kao na manje iskrenu izjavu u odnosu na onu sa tačkom. 

A kada govorimo, tamo gde završavamo rečenicu obično spustimo glas i taj trenutak nosi određeno značenje i dozu ozbiljnosti, tvrdi Mekaloh. 

"I to je u redu ako već pišete ozbiljnu poruku. Problem, je kad imate pozitivnu poruku i tačku na kraju. To je onda pozicija koja na neki način donosi pasivno-agresivni osećaj".

Foto: Shutterstock

Kako onda možete da znate da li je neko stvarno iznerviran ili koristi tačku na tradicionalni način? 

Erika Dariks, koja predaje lingvistiku na Aston univerzitetu u Birmingemu, kaže da se sve svodi na kontekst. 

"Ako vi i vaši prijatelji obično ne koristite tačke u Vocap grupi, a onda neko odjednom počne - to verovatno znači da pokušava da kaže kako se oseća", kaže Dariks. 

Ona kaže i da godište često utiče na način na koji ljudi koriste tačku. 

Mlađi ljudi će češće pisati poruke sa jednom rečenicom bez tačke. 

Često su ove razlike značajnije nego nečija nacionalnost, kaže Mekaloh. Postoje dosta sličnosti kako se ovaj znak interpunkcije koristi u Severnoj Americi i Velikoj Britaniji. 

Ipak, tu su i neke kulturološke razlike. Amerikanci i Kanađani ne koriste iks kao poljubac na kraju poruke, a Britanci to rade.

Foto: Shutterstock

Lenjost ili jezička kreativnost?

Često korišćenje neformalne gramatike, odnosno "slenga", dovodi do rasprava o tome kako ljudi postaju lenji. 

Mekaloh, međutim, kaže je za pisanje u slengu, u stvari, potrebno više truda jer današnji telefoni imaju opciju automatskog ispravljanja reči. 

Onlajn slanje poruka takođe primorava ljude da nađu nove načine za izražavanje emocija bez upotrebe govora tela ili glasa. 

"Još u 16. veku bilo je predloga da se uvede znak interpunkcije za ironiju. Ali nijedan nije bio prihvaćen", objašnjava Mekaloh. 

"Ali za samo par decenija onlajn komunikacije, smislili smo razne načine da pokažemo da smo ironični ili izrazimo neko drugo osećanje". 

Na primer, akronim LOL (laughing out loud, tj. glasno se smejem) može da se koristi i na sarkastičan način, a postoje i razni emodžiji. 

"Emodžiji pomažu da shvatimo značaj jezika i da razumemo poruke sa kojima se srećemo, recimo, u politici ili reklamama", kaže Dariks. 

"Sve to pomaže razvoju jezičke kreativnosti".