Tragovi vode od Sumeraca – kako je nastao izraz „medeni mesec“?

Posle velikog uzbuđenja, ali i perioda kada nervi pucaju zbog organizacije svadbenom veselja, mladi bračni par obično planira odlazak na prvo zajedničko putovanje.

Foto: Shutterstock

Želje su različite i svako bira ono što mu odgovara i gde će se najbolje opustiti.

Mnogi se pitaju kako je nastao ovaj post-svadbeni običaj.

Tragovi ovog običaja vode do Sumeraca kada se mladom bračnom paru poklanjalo ono što je bilo najvrednije u to vreme – med. Običaj je nalagao da se narednih mesec dana mladi posvete sebi i stvaranju potomstva a sve to vreme treba da konzumiraju med.

Negde je mlada bila otimana i narednih mesec dana ju je mladoženja krio od besne rodbine a za to vreme su jeli med.

U V veku su različite kulture praktikovale lunarni kalendar i sve je prema njemu određivano. Kod germanskog plemena Tevtonaca bio je običaj da se brak sklapa tokom perioda punog meseca.

Nakon toga, bračni par se povlači do sledećeg punog meseca. Tada je novopečeni par pio medovaču za koju se verovalo da ima afrodizijačka svojstva. Taj običaj je postojao i u Vavilonu.

Foto: Shutterstock

Sama etimologija reči je vrlo jasna: mesec kada mladi bračni par uživa u zajedničkom životu, kada im je život meden. Prvi put je ova reč zabeležena 1542. godine kada je Semjuel Džonson napisao:

- Prvi mesec nakon venčanja, kada nema ničega osim nežnosti i zadovoljstva.

Ta engleska kovanica „honeymoon“ je tada često korišćena u sarkastičnom značenju, uz upozorenje da sa „opadanjem Meseca, opada i ljubav“.

U 19. veku u Velikoj Britaniji je bio običaj da mladi bračni par medeni mesec iskoristi za odlazak na svadbenu turneju kako bi posetili prijatelje i članove porodice koji nisu mogli da prisustvuju venčanju.

Od tada do danas je ostalo da mladi nakon venčanja odlaze na prvo zajedničko putovanje.