U istraživanju u kojem je učestvovalo 28 mladih ljudi zaključeno je da godišnje doba ima uticaja na pamćenje.
Foto: Shutterstock
Koautor studije, Giles Vandervale sa Univerziteta u Liježu, tvrdi da godišnje doba utiče na možak pa nam je najbolja koncentracija u maju a najgora u decembru. Krakoročna memorija je najbolja u jesen a najgora u proleće.
Ovakav efekat je izraženiji, kaže Vandervale, kod onih ljudi koji su skloniji sezonskoj depresiji koja se javlja u jesenjem i zimskom periodu.
Uticaj godišnjih doba, napominje Vandervale, već je dugo poznat fenomen kod životinja u fazi reprodukcije i hibernacije, kao i uticaj vremena na raspoloženje i da se ono menja na bolje tokom sunčanih perioda.
Godišnja doba takođe utiču na hormone, imunološki sistem i neurotransmitere u mozgu, kao i molekule koji služe za prenos informacija među nervnim ćelijama.
Tim iz Liježa je proučavao 14 žena i 14 muškaraca u dobi od 21 godinu u različito doba godine. Učesnici istraživanja proveli su četiri i po dana u laboratoriji, gde nisu mogli biti pod spoljnim uticajem.
Skeniranjem mozga proveravali su njihove sposobnosti koncentracije i kratkoročnog pamćenja. Pokazalo se da je koncentracija kod ispitanika najbolja u maju, a najgora pred zimu u decembru. Kratkoročna memorija pokazala se najboljom u jesen, a najgorom u proleće, piše cdm.me.
Još nije jasan mehanizam uticaja godišnjih doba na mozak, a pretpostavlja se da bi važni elementi mogli biti vlaga u vazduhu, temperatura, dužina dana, čak i društvene interakcije među ljudima.