Ako čitaš poeziju, prozu, SF knjige ili publicistiku, bar 30 minuta dnevno tokom nekoliko godina, možeš produžiti život za najmanje dve godine.
Ovo je rezultat istraživanja sprovedenog na Jejl Univerzitetu, a temelji se na podacima koji su prikupljani proteklih 12 godina o čitateljskim navikama, na uzorku od 3600 muškaraca i žena starosti 50 godina.
Čitanje od najranijeg životnog doba je važno. Što deca ranije počnu da čitaju knjige, biće im lakše kasnije u životu. Naime, čitanje utiče na celokupan razvoj. Deca kojima roditelji čitaju knjige dok su bebe nekoliko puta nedeljno, kasnije pokazuju bolje rezultate na testovima inteligencije.
Čitanje je jednako važno i u kasnijoj dobi. Kada se praktikuje tokom života, čitanje može pomoći u održavanju i funkcionisanju zdravog mozga. Jednostavno rečeno, snaga reči povećava snagu mozga.
Čitanje knjiga, bilo kog žanra tera mozak da misli kritički i da povezuje jedno poglavlje sa drugim kao i sa spoljašnjim svetom.
Kada povezujemo, mozak doslovno kreira nove puteve između regija u sva četiri režnja i obe hemisfere mozga. Tokom vremena te neuronske mreže mogu ubrzati razmišljanje i pružiti veću odbranu od najgorih učinaka kognitivnog propadanja.
Čitanje nečeg što ispunjava um i izlaže te novim rečima, frazama i činjenicama ima mentalne prednosti.
Bogat vokabular može dovesti do otpornijeg uma, ono što naučnici nazivaju kognitivnim rezervama. To se može opisati kao sposobnosti mozga da se prilagodi na oštećenja.
Baš kao što će krvne ćelije stvoriti ugrušak nakon posekotine, kognitivne rezerve pomažu moždanim ćelijama da pronađu nove mentalne puteve oko oštećenih područja izazvanih, na primer, moždanim udarom, demencijom i drugim oblicima propadanja.
Vokabular je otporan na starenje, a ako imaš bogat vokabular, to može značajno odložiti mentalno propadanje. Učenje stranih reči takođe ima važne kognitivne prednosti.
Učenje nečega novog, kao na primer sviranje instrumenta ili učenje drugog jezika, jedna je od najboljih stvari koje možeš da učiniš za mozak u bilo kojoj životnoj dobi. Poliglote su tako jači na multitaskingu, imaju bolje pamćenje i bolje fokusiranje na važne informacije od jednojezičnih govornika.