Upoznajte Veselu Mačkić, ona je najbolja učiteljica u Srbiji!

Upoznajte Veselu Mačkić, ona je najbolja učiteljica u Srbiji!

Vesela Mačkić je učiteljica već 12 godina, a u novosadskoj školi “Ivan Gundulić” je već sedam godina. Njen inovativni metod nastave doveo je do toga da su je roditelji predložili za najbolju učiteljicu, a za “24sedam” objasnila je koja je to magija koja je dovela do ovog laskavog priznanja.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Vesela Mackic (@mackicl)

 
– Nikada nisam želela da se bavim bilo čime drugim. Otkako sam završila osnovnu školu znala sam da ću ovo da studiram. Srednju sam birala samo po tome da bih mogla da iz nje upišem Učiteljski fakultet. Volim da radim sa malom decom. Mi ih u školu primimo iz vrtića, a kada ih ispratim iz četvrtog razreda oni već budu odrasli – započinje priču ova mlada učiteljica.

Jedno u nizu

Ovo priznanje je samo jedno u nizu, pa je tako još 2019. godine dobila nagradu za najboljeg edukatora i to na nominaciju roditelja. Kaže da joj je bilo jako drago kada je videla prijave roditelja koji su imali reči hvale za njen rad.

Vesela je rođena u Zemunu, gde je završila osnovnu i srednju školu, a posle i Učiteljski fakultet u Beogradu. A koliko voli posao i decu govori i to da je svaki dan putovala 15 kilometara do škole kako bi predavala. Zapravo, škola u kojoj je zaposlena ima jednu zgradu u Čeneju, a jednu u Novom Sadu.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Vesela Mackic (@mackicl)

 

– Radila sam u seoskoj školi koja je 15 kilometara od grada i ništa nas nije srečavalo da se dobro organizujemo. Tamo sam šest godina i započela sam projekat zdrave užine i napravila jednu baštu zajedno sa roditeljima – objašnjava učiteljica Mačkić početke kreativnog rada sa najmlađima.

Od bašte do učionice

Bašta koju su napravili za obrazovanje dece uskoro je postala i njihova velika učionica. Videvši prednosti ovog koncepta, učiteljica je odlučila da proširi aktivnosti i pisala projekat “Organska bašta u školi” za koji je na konkursu za “Preduzetnu školu” dobila novac od Ministarstva prosvete.

– Od tog novca podigli smo veliki plastenik, a projekat je obuhvatao đake od prvog do osmog razreda. Učenici su realizovali razne časove i aktivnosti van učionice – priča ona.

Tako su učenici kroz igru počeli da osmišljavaju i istražuju tržište kako bi lokalnoj zajednici u Čeneju prodali proizvode iz svoje bašte.

– Učenici su smišljali koje proizvode žele da proizvedu, pravili logo, dizajnirali pakovanja, radili marketing, prodaju u okviru svoje zajednice u kojoj se nalazi škola i na kraju smo napravili jedan reciklažni centar jer su deca ustanovila da ljudi žele da recikliraju, a nemaju prostor za reciklažni otpad. Mi smo ga skladišitli, kupili smo presu za presovanje pet otpada, a onda smo od tog novca ulagali u sređivanje škole – navodi ona i nastavlja:

-Mi smo proglašeni za školu koja je najbolje realizovala projekat “Preduzetna škola”, a pobeđivali smo i na mnogim drugim konkurisma.

Međutim, učiteljica Vesela je iskoristila rad u bašti kako bi deci, kroz igru, predstavila redovno gradivo koje uče u školi.

U bašti uče istoriju, matematiku, jezike

– Deca su stekla mnoga znanja koja mogu da primene. Recimo, kada smo učili površinu iz matematike premerili smo površinu dvorišta, plastenika… Što se tiče predmeta “Svet oko nas” deca gaje biljke, izstražuju koliko su bube povezane sa biljkama, koje su lekovite, uče začinsko bilje… Oni ih sami neguju u analiziraju šta je deo život sveta. Onda smo iz istorije, recimo, učili o biljkama koje su se gajile u doba Nemanjića, pisali su lične karte biljaka na nemačkom i engleskom i tako vežbali jezik, iz muzičkog smo pevali biljkama, iz likovnog smo pravili logo za biljke – objašnjava ova kreativna učiteljica svoje nastavne metode.

Međutim, ono što je važno je i da su iz drugih škola dolazili u njihovu, kako bi videli šta rade njihovi vršnjaci.

– Ugostili smo mnoge učenike drugih novosadskih škola koji su dolazili i kojima su deca predavala o tome šta oni rade, mogli su da vide kod nas razne biljke, da ih probaju i tako dalje. 

Najveća nagrada 

Vesela Mačkić objašnjava zbog čega ulaže ovoliki rad u obrazovanje dece, iako bi mogla kao mnoge njene kolege samo da ispredaje gradivo.

– Dete želi sve i voli da mu nešto prezentujete da izgleda zanimljivo i primamljivo. A ako je dete tokom nastave aktivno, ne sedi i ne prima samo informacije, ne postoji đak koji to neće prihvatiti. Bez obzira da li su to savremena nastavna sredstava ili tradicionalna – objašnjava ona.

Međutim, ovakav način prezentacije zahteva dosta vremena jer se svaki čas posebno priprema, objašnjava učiteljica Mačkić.

– Kada dođem kući moram da smislim neke aktivnosti za sutrašnje časove. Naročito zato što ja povezujem predmete, jer kada držim srpski ja ću tu ubaciti i nešto iz matematike, “Sveta oko nas”… ali zauzvrat dobijem decu sa kojom je lakše raditi. Oni sve razumeju šta sam rekla, sve su upili, i ja dobijam odmah od učenika informacije i povratno znanje. To je za mene najveća nagrada za taj trud i rad van radnog vremena – zaključila je ona.