„Ušne gliste“ – pesma koja se zaglavi u glavi pomaže dugotrajnom sećanju

Ako gledate televiziju od devedesetih, pesma o sitkomu ''Prijatelji'' „I’ll Be There for You“ verovatno vam se zaglavila u glavi u jednom trenutku i verovatno ste osetili efekat ''ušne gliste''. 

Foto:Shutterstock

Novo istraživanje UC Davis-a sugeriše da su ova iskustva više nego prolazna smetnja - igraju važnu ulogu u stvaranju uspomena, ne samo na pesmu, već i na povezane životne događaje poput druženja sa prijateljima - ili gledanja drugih ljudi kako se druže sa svojim prijateljima u emisiji iz 90-ih, ''Prijatelji''.

„Naučnici već neko vreme znaju da muzika izaziva autobiografska sećanja i da su to među emocionalnim iskustvima sa muzikom koju ljudi najviše cene“, rekao je Petr Janata, profesor psihologije i koautor nove studije u UC Davisu.

„Ono što do danas nije shvaćeno je kako se ta sećanja uopšte formiraju i kako postaju toliko trajna, da samo slušanje pesme može pokrenuti živo sećanje“, rekla je Janata.

Ovo novo istraživanje nudi početni uvid u ove mehanizme i, pomalo iznenađujuće, otkriva da pesme koje vam se zaglave u glavi pomažu tom procesu jačanja sećanja čim se formiraju, rekli su autori.

Dakle, ovo je prvo istraživanje koje povezuje dva najčešća fenomena koja ljudi doživljavaju sa muzikom - ''ušne gliste'' (sa pesmom zaglavljenom u glavi) i pamćenje izazvano muzikom.

Za svoje najnovije istraživanje, istraživači su radili sa 25 do 31 različitih ljudi u svakom od tri eksperimenta, tokom tri različita dana, u razmaku od nekoliko nedelja.

Ispitanici su prvo slušali nepoznatu muziku, a zatim, nedelju dana kasnije, ponovo slušali muziku, ovog puta uparenu sa isto tako nepoznatim filmskim isečcima. U jednom slučaju, filmovi su se puštali bez muzike.

Subjekti istraživanja, svi studenti dodiplomskih i postdiplomskih studija UC Davis, naknadno su zamoljeni da upamte što više detalja iz svakog filma koliko je muzika puštala.

Foto:Shutterstock

Takođe su ih ispitivali o tome da li se sećaju pridruženih melodija i koliko često su svaku od melodija doživljavali kao ''ušnu glistu''.

Niko od njih nije imao formalnu muzičku obuku.

Što je melodija više svirana, memorija je tačnija.

Rezultati: što je češće melodija svirala u glavi osobe, tačnija je postajala memorija za melodiju i, što je kritično, više detalja se osoba sećala iz određenog odeljka filma sa kojim je melodija bila uparena.

Sa samo nedelju dana od kada su pogledali film i kada su od njih tražili da zapamte što više detalja iz filma dok su slušali zvučnu podlogu filma, efekat ponovnog doživljavanja melodije sa zvučne trake kao ušna glista rezultirao je skoro -savršeno zadržavanje detalja o filmu.

Sećanja ovih ljudi su, u stvari, bila dobra kao i kada su prvi put gledali film.

Pored toga, većina ispitanika je mogla da prijavi šta su obično radili kada im se pojave ''ušne gliste'' i niko od njih nije spomenuo povezane filmove koji su im tada pali na pamet.

„Naš list pokazuje da čak i ako puštate tu pesmu u mislima i ne povlačite izričito detalje o sećanjima, to će i dalje pomoći da se ta sećanja učvrste“, rekla je Janata.

„Obično o ušnim crvima smatramo slučajnim smetnjama izvan naše kontrole, ali naši rezultati pokazuju da su ušni crvi prirodni proces pamćenja koji pomaže u očuvanju nedavnih iskustava u dugotrajnom pamćenju“, rekao je Kubit.