Nova otkrića u potrazi na vanzemaljskim životom!

Verovatno od kada postoje civilizacije na Zemlji, čovečanstvo razmišlja o postojanju bića koja dolaze sa drugih planeta ili dalekih zvezda. U naučnom smislu, za takvim vrstama, odnosno vanzemaljcima, tragamo već decenijama, a sada su naučnici osmislili eksperiment koji će nam olakšati tu pretragu.

Foto: Shutterstock

Mnogi astrobiolozi imaju sve više uverenja da i u našem Sunčevom sistemu postoji vanzemaljski život, no pritom manje nade polažu u egzistenciju neke izrazito razvijene civilizacije, a više u postojanje jednostavnijih oblika života na drugim planetima.

Aminokiseline - znak života

Neki naučnici tako veruju, piše "New Scientist", kako su ključan faktor u pronalasku takvih vanzemaljskih formi - aminokiseline. Naime, podzemni okeani ledenih meseca Evrope i Encelada verovatno sadrže prepoznatljive aminokiseline koje bi mogle biti bio-znakovi života na tim satelitima.

Problem je u tome što aminokiseline mogu nastati i geološkim procesima pa je za astrobiologe od velike važnosti da shvatd šta ih tačno uzrokuje, odnosno od kuda (ili čega) one dolaze.

Jednostavan eksperiment

Astrobiolog Ngok Truong sa Univerziteta Cornell smatra da je prvo potrebno isključiti aminokiseline nastale pri formaciji Sunčevog sustava.

"Aminokiseline su građevni materijali proteina, odnosno glavni hemijski sastav života kakvog poznajemo", rekao je Truong.

"No hteo sam da vidim mogu li aminokiseline iz okeana Evrope zapravo da budu relikvije davnog procesa sinteze", dodao je.

Foto: Shutterstock

“Mlade“ aminokiseline

Truong i njegove kolege sproveli su laboratorijske eksperimente u kojima su uočili da određene aminokiseline, osobito asparaginska kiselina i treonin, mogu biti prisutne u toplim, hidrotermalno aktivnim okeanima ledenih meseca, poput nama daleke Evrope, ako su nastale unutar poslednjih milion godina.

To znači da bi pronalazak tih vrsta aminokiselina sugerisao njihov nedavan nastanak, kosmički gledano, odnosno ukazao bi na to da one ne potiču iz doba stvaranja Sunčevog sistema, koji je nastao pre otprilike 4,6 milijardi godina.

Lakše će tragati za vanzemaljskim životom

"Radi se o vrlo uzbudljivom istraživanju jer nam ono pomaže da shvatimo koje bioznakove trebamo da tražimo prilikom budućih misija na Encelad ili Evropu kada ćemo tamo tragati za životom", rekla je astrofizičarka Morgan Kebl iz NASA-inog instituta "Jet Propulsion Laboratory."

Misije koje će tražiti život na Evropi, mesecu džinovske planete Jupitera, nisu daleka naučna fantastika. NASA planira da ih sprovede unutar sledećih par godina. Tako bi 2023. trebala da se lansira letelica kojom će moći da se traga za aminokiselinama na tom ledenom svetu.

Foto: Pixabay

NASA: Misija Evropa

Misija "Europa Clipper" biće prva detaljna studija okeanskog sveta van Zemlje, piše NASA. Na Jupiterovom mesecu Evropi, koji je nešto manji od našeg Meseca, verovatno postoji tekući okean ispod njegove smrznute kore, zbog čega je on primamljiv objekat svim naučnicima koji tragaju za vanzemaljskim životom.

Letelica će koristiti dva masena spektrometra, odnosno instrumente koji analizuju molekule na temelju njihove mase. Njima će proučavati gejzire koji iz Evropinog podzemnog okeana izbacuju ogromne količine vode.

Na "Europa Clipperu" nalaziće se i magnetometar koji će analizirati magnetsko polje Evrope, pomažući time naučnicima da potvrde postojanje okeana na tom satelitu, kao i da odrede njegovu slanost i dubinu. Pomoću tog instrumenta, astrofizičari će pokušati da odrede i debljinu ledene kore.

Krug oko Jupitera svake dve nedelje

Letelica bi trebala da napravi krug oko Jupitera svake dve nedelje zbog čega će imati mnogo prilika za proučavanje Evrope. Tokom svakog preleta, snimaće slike visoke rezolucije ledene površine tog meseca, istražiti njegov sastav i strukturu njegove ledene kore.

No otkrivanje aminokiselina na Evropi ne bi automatski značilo da u njenim okeanima ima života. Osim aminokiselina nastalih prilikom stvaranja Sunčevog sustava, naučnici bi morali da eliminišu i one koje su nastale drugim geološkim procesima, poput interakcije vode i minerala.

"No ako ih tamo nađemo, to će zaista biti uverljiv razlog da se ponovo vratimo i kopamo još dublje", rekla je astrofizičarka Kebl koja sarađuje u projektu "Europa Clipper."