Vaspitanje dece – gde ga treba započeti

Vaspitanje dece je vrlo složena tema i svakako se ne može obuhvatiti jednim člankom. Međutim, ono što se može učiniti je iznošenje jednog vrlo ozbiljnog problema, koji postaje sve prisutniji i na našim prostorima.

Foto: Shutterstock

Sve češće srećem roditelje koji na sve načine pokušavaju da osamostale svoje tek rođeno dete. Sve kreće sa detetovim spavanjem u posebnom krevecu da se ne bi naviklo da spava sa roditeljima. Zatim se nastavlja sa što bržim odvikavanjem od dojke da bi moglo da ostaje što duže bez majke.

Na kraju dete biva “osposobljeno” za polazak u vrtić i potežu se sve moguće veze da bi u isti bilo i primljeno. Onda dolazi trenutak da dete dobije svoju posebnu sobu, pa sopstveni telefon, laptop ili neku drugu naprednu tehnologiju. Tu je naravno i televizor kao deo prateće opreme.

I kad se sve sabere i oduzme, koliko roditelji zaista provode vremena sa svojom decom?

Pitanje za roditelje

Kada ste zadnji put razgovarali sa svojim detetom – “1 na 1” što se kaže? U ovo ne računam izvođenje deteta u park ili gledanje televizije zajedno sa njim. Ovde se misli na kvalitetno provođenje vremena sa svojim detetom, što uključuje zajedničko druženje, igranje, pevanje, čitanje i tome slično.

Tu svakako spada i vođenje ozbiljnih razgovora, u kojima vam dete iznosi šta ga eventualno muči, o čemu razmišlja, šta ga interesuje, čime bi volelo da se bavi, kako vidi sopstvenu budućnost i tome slično.

Možda niste znali da čak i trogodišnja deca imaju potrebu za jednom vrstom ozbiljnih razgovora. Verovatno ste primetili da oni u tom uzrastu postavljaju bezbroj pitanja poput ovih – “šta je ovo”, “zašto je to tako” i tome slično. 

Na taj način oni upoznaju svet koji ih okružuje, i od vaših odgovora umnogome zavisi kakav će stav izgraditi prema svom okruženju.

Ako vi svome detetu stalno dajete do znanja da nemate vremena da odgovarate na ovakva i slična njegova pitanja, ono će ih potražiti na nekom drugom mestu ili će jednostavno prestati da ih postavlja.

Time zapravo rizikujete da svoju ulogu vaspitavanja prepustite nekom drugom, ili da eventualno sputate dečiju prirodnu radoznalost i znatiželju.

Međutim, kako prenosi Zdrava Priča, mnogi roditelji su uplašeni da svoju decu ne vežu preterano za sebe. Zato se od najranijeg detetovog uzrasta trude da ga što pre osamostale i da ga brže-bolje socijalizuju.

Foto: Shutterstock

Ko je odgovoran za vaspitanje dece?

Roditelji, slobodno odahnite. Nećete nigde zakasniti sa socijalizacijom vašeg deteta. Ali, ono što ćete svakako učiniti je da propustite njihovo odrastanje. Propustićete, takođe, da razvijete i blizak odnos sa njima. Dok će vaspitanje vaše dece preuzeti neko drugi.

Ali, zašto rizikovati? Zašto biste trebali da dozvolite da neko drugi vaspitava vaše dete umesto vas? Tu spadaju crtani filmovi, televizija, društvene mreže, igrice, ljudi koji rade u vrtićima, deca koja borave sa njima, bake i deke i sve ostalo što isključuje vas kao roditelje.

Nemojte me pogrešno shvatiti. Decu svakako treba usmeravati da jednog dana postanu samostalna i nezavisna. Ali, kada treba početi sa tim?

Zar ne bi bilo bolje da pre svega vaspitate svoje dete, pa da ga tek onda pustite u svet? Prvo usadite ispravne vrednosti u njemu, pa tek onda dozvolite da se izlaže nekim drugim vrednostima. Kako će dete koje “do juče” nije bilo ni rođeno moći ispravno da prosuđuje šta je dobro za njega, a šta treba da izbegava?

Čini mi se da prevelik teret danas roditelji stavljaju na svoju decu i da od njih previše očekuju. Čak ni mi odrasli nismo uvek u stanju da racionalno prosuđujemo i donosimo ispravne odluke, pa kako takve stvari možemo da očekujemo od svog najmlađeg deteta?

Možda će neko od vas reći da upravo zbog toga i šalje svoje dete u vrtić da bi bilo vaspitano. Ali, zašto tako odgovoran zadatak prepustiti nekom drugom?

Čak i preostali deo dana koji dete ne provodi u vrtiću roditelji uglavnom ne koriste za njegovo dodatno vaspitavanje. Već je tu televizor, kompjuter ili neka druga napredna tehnologija. Takođe, tu su bake i deke, kao i ostala deca u parku. Dok od kvalitetnog zajedničkog vremena često nema ni govora.

Foto: Shutterstock

Kada treba započeti sa vaspitanjem dece?

Vaspitanje dece treba da započne kod kuće, u vašoj porodici. Vi ste najviše odgovorni za njihovo odrastanje. To je najsigurniji način da imate ispravno vaspitano dete, sa usvojenim sistemom vaših vrednosti. Kada obavite svoj deo posla, tada ga slobodno pustite u svet.

Ono će tada biti koliko-toliko izgrađena ličnost i moći će ispravno da prosuđuje šta je dobro, a šta loše za njega. Čak i da negde “zaglavi”, već ćete imati izgrađen odnos sa njim i moći ćete ispravno da ga preusmeravate.

Možda ćete biti iznenađeni, ali detetove prve tri godine umnogome određuju ostatak njegovog života. Tu se zapravo postavlja temelj, i od tog temelja najviše zavisi kakva će biti kasnije izgrađena njegova ličnost.

Zato bih svim roditeljima savetovala da što duže čuvaju i vaspitavaju svoju decu. Barem do njihove treće godine ako su u mogućnosti. I da sve svoje slobodno vreme utroše na izgrađivanje bliskog odnosa sa njima.

Tada ćete biti upućeni u njihove probleme, nedoumice, strahove, želje. I moći ćete sigurno da ih vodite kroz život dok ne postanu samostalne i nezavisne osobe.

Budite njihov siguran oslonac i baza u koju uvek mogu da se vrate kad god im je teško. I ne zaboravite da su oni naše najveće bogatstvo. Zato ih slobodno čuvajte što više možete dok su tako mali i slatki, i trudite se da ih pre svega vaspitate u dobre i korisne ljude.

A njihova nezavisnost i samostalnost neće nigde da pobegne. Oni će ionako sami otići od vas čim osete da su spremni za to…

Dipl. master psiholog Jelena V. Grubović