U gradiću Nome na Aljasci, 1925. godine lekari su počeli da primećuju porast broja ljudi koji boluju od difterije, veoma zarazne infekcije koja napada nos i grlo.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Da bi nabavili lek morali su da pređu 800 kilometara do drugog grada, a u tome su im pomogli hrabri haskiji, od kojih je Balto postao najslavniji, pokazavši izuzetnu hrabrost dok je putovao kroz snežnu oluju kako bi doneo lek.
Oko 15.520 Amerikanaca je umrlo nekoliko godina ranije od te bolesti i lekari su bili jako zabrinuti što se bolest ponovo pojavila. Nekoliko mališana za samo par dana preminulo je zbog širenja ove bolesti.
Difteriju je mogao da zaustavi samo lek koji se nabavljao iz grada Enkoridža, 800 kilometara udaljenog od Nome, a jedini avion koji je mogao da dopremi lekove bio je zamrznut i motor mu je otkazao.
Postojala je opcija da lek bude transportovan vozom, međutim, gradski zvaničnici su odlučili da po lekove pošalju timove na sankama koje su vukli haskiji.
Poslato je dvadesetak ljudi i oko 150 pasa. Bil Šenon je 27. januara krenuo sa svojim timom pasa. Bili su podeljeni i svaki tim je lek trebalo da dopremi do određene tačke gde bi ga preuzela druga ekipa.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Po povratku do naredne ekipe Šenonov tim se suočavao sa užasno niskim temperaturama koje su išle čak do 62 stepena ispod nule.
Šenonov nos je bio promrzao i dobio crnu boju, a njegova četiri psa su uginula.
Međutim, paket sa lekovima je na kraju uspešno predat Leonardu Sepali, koji je sa svojom grupom sibirskih haskija uspio da 1. februara dopre do sledećeg tima, koji je predvodio, Čarli Olsen.
Do tada je 28 ljudi već bilo zaraženo od difterije u Nomi.
Poslednji, koji je trebalo da preuzme “štafetu” je bio Gunar Kasen, koji je kao vođu pasa izabrao Balta, inače ne baš dobro istreniranog psa za takav podvig, ali se na kraju ispostavilo drugačije.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Balto je svoju hrabrost i vrednost dokazao boreći se sa brutalnim vremenskim prilikama kada je vidljivost bila gotovo nikakva.
Kasen nije mogao da vidi sopstvene ruke od magle, ali Balto nije odustajao i uspešno je vodio svoj čopor oko 90 kilometara i 2. februara stigao u Nome, pet i po dana nakon početka cele akcije nabavljanja lekova.
Iako su mnogi psi uspeli da prenesu pakete gde je trebalo, samo je Balto postao slavan i najviše pominjan u javnosti.
U Central parku u Njujorku mu je čak podignut i spomenik, koji predstavlja ne samo Balta, iako je on na postolju, već sve pse koji su učestvovali u akciji dopremanja lekova. Balto je uginuo 1933. godine, a bio je star 14 godina. Njegovo telo je sačuvano u muzeju u Klivlendu.
Pre dve godine je izašao film “Togo” sa Vilemom Defoom u glavnoj ulozi. Film je neispričana istinita priča o psu koji je proglašen za najhrabriju i najplemenitiju životinju koja je ikada živela na našoj planeti.