Verovanja i običaji koje treba da poštujete za Đurđevdan

Đurđevdan, odnosno praznik Svetog Đorđa, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba.

 Foto: Shutterstock

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Đorđa, koje se desilo 23. aprila 303. godine (po starom kalendaru). Posle Svetog Nikole i Svetog Jovana Đurđevdan je treća najčešća slava u Srba.

Sveti Georgije, Đurđe ili Đorđe, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratničkoj opremi na konju kako dugim kopljem probada aždaju, koja simbolizuje mnogobožačku silu čiji su vladari progonili hrišćane. Sveti Georgije je toj aždaji zadao odlučujući udarac jer je ubrzo car Konstantin zaustavio progone i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu. Zbog pobede nad mnogoboštvom Svetog Đurđa zovu Pobedonosac.

Đurđevdan je praznik vezan za najviše narodnih običaja. Ovaj svetac se smatra granicom između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Običaji

Glavni običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Đurđevdansko cveće su đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili bogati – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.

 Foto: Wikipedia

Venčići se drže okačeni na vratima cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.

Ujutru se biljem i cvećem, koje je domaćica prethodno veče potopila u vodu, prvo umivaju deca kako bi  bila zdrava kao dren čitave godine, devojke da se momci grabe oko njih, stariji da budu vitalni, a domaćini da im kuća bude čuvana.

U nekim krajevima, dok su plele vence, devojke su birale i travu zlatnoglav ne bi li se dopale mladićima, a mlade žene još više umilile muževima. Običaj je bio i da narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na đurđevdanski uranak, na neko zgodno mesto u šumi, na proplanku ili pored reke. Na uranak se nosi i hrana i piće. Obavezno se peče jagnje na ražnju, a oni koji su poranili čekaju ostale da počne slavlje.

Deo običaja vezan je i za reku. Ponekad se u nju bacaju venci od raznog cveća, a ljudi kupaju rano ujutru. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi bi se opasali vrbovim i drenovim prućem.

O lekovitosti đurđevka

Đurđevak je nekada mnogo korišćen zbog lekovitih svojstava. U tradicionalnoj medicini koristi se za bolji rad srca i srčane aorte, ubrzanje rada srca, za bolje izlučivanje mokraće, kod plućnih bolesti, za jačanje tela, protiv glavobolje izazvane promenama vremena, reume, gihta, nervoze, razdražljivosti.

Verovanja

Razna veovanja vezuju se za ovaj svetac, a među njima se izdvajaju ova:

– Na Đurđevdan ne valja spavati, već uraniti, jer će spavalice boleti glava cele godine. Ali ako ipak zaspite, onda treba da spavate i na Markov dan, i to na istom mestu.

Romi slave svoj najveći praznik

Romi u Srbiji danas proslavljaju Đurđevdan, svoj najveći praznik, kojim se slavi dolazak proleća.

Prema tradiciji, Romi svoje domove ukrašavaju cvećem i zelenim grančicama i dočekuju proleće uz muziku i veselje.
– Na ovaj dan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre da bi zaštitili sebe i selo.

– Ako je na Đurđevdan vedro, biće plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, leto će biti sušno.

U Srbiji se kaže da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

U današnje vreme, posebno u gradovima, nije se zadržalo mnogo ovih običaja. Ali zato domaćice spremaju bogatu trpezu. Svima koji slave danas želimo srećnu slavu!