Veštačka inteligencija nas šalje u penziju?

Veštačka inteligencija nas šalje u penziju?

Raste strah da će veštačka inteligencija i roboti automatizovati mnoga radna mesta kako se ubrzavaju tehnološke promene. Neke studije predviđaju da će 40-50 posto radnih mesta u SAD-u biti automatizovano u sledećih 20 godina pa su mnogi ljudi zabrinuti da će biti prisiljeni da odu u penziju, piše američki poslovni magazin "Forbes".

Foto: Shutterstock

U jednoj studiji sa Oksforda stoji da je ”velika verovatnoća da će radna mesta 47 posto američkih radnika biti automatizovana u sledećih 20 godina”.

Sve više mogućnosti robota i veštačke inteligencije 

Svet je u prošlosti prošao kroz nekoliko industrijskih revolucija: Prva industrijska revolucija (parna mašina i mehanička proizvodnja) u 18. i 19. veku; Druga industrijska revolucija (elektricitet i masovna proizvodnja) od 1870. do 1914.; Treća industrijska revolucija (digitalna revolucija) osamdesetih godina prošlog veka; Četvrta industrijska revolucija (veštačka inteligencija, robotika, mreže, biotehnologija, internet) danas.

U svakoj revoluciji izgubljena su mnoga radna mesta, ali stvorena su nova i nakon inicijalnih poremećaja, ukupna zaposlenost ostala je visoka. No ovaj put je drugačije, delom zbog činjenice da je realni rast plata za mnoge ljude nizak ili nikakav, što znači da njihov životni standard ne raste.

Kako postajemo produktivniji kroz automatizaciju i globalizaciju, udeo BDP-a koji se odnosi na rad je pao, dok je udeo kapitala porastao. Uglavnom je bolje biti investitor nego radnik, osim ako nemate posebne veštine.

Foto: Shutterstock

Osim toga, čini se da se svake nedelje pojavljuju novi naslovi koji najavljuju nove mogućnosti robota i veštačke inteligencije: samovozeći automobili i kamioni, automatizovano pravno istraživanje, roboti u telemarketingu, medijske vesti piše veštačka inteligencija, roboti koji mogu otvarati vrata ili se kretati šumom.

Da li je strah preteran?

Međutim, neki stručnjaci smatraju da je strah preteran. Profesor robotike Ken Goldberg i profesor računarskih nauka Erik Bruer, obojica sa Univerziteta "Berkeley", smatraju da nema previše temelja u tvrdnji da će singularnost i veštačka inteligencija dovesti do nestanka mnogih radnih mesta. 

Singularnost je izraz koji je proširio američki inovator i futurista Rej Kurzvail, a znači da će tehnologija uskoro početi sama da se nadograđuje i napreduje do nivoa da postane superiorna čoveku. Prema Murovom zakonu, računarska snaga po uloženom dolaru udvostručivaće se svakih nekoliko godina. Tako bi do 2023. godine računar vredan 1000 dolara trebalo da ima procesorsku snagu jednog ljudskog mozga. 

Foto: Shutterstock

Do 2030. dogodiće se singularnost i izgubićemo kontrolu nad veštačkom inteligencijom, a do 2050. godine računar vredan 1000 dolara imaće procesorsku snagu kao svi ljudski mozgovi zajedno.

Nada za bolju budućnost

Oba spomenuta profesora, ipak, smatraju da će trebati dosta vremena da samovozeći automobili postanu standard. Iako će neke industrije iskusiti velike poremećaje, automatizovani će biti tek dosadni svakodnevni poslovi koji se mogu zameniti kreativnijim i zanimljivijim poslovima.

Foto: Shutterstock

Ken Goldberg veruje da ”umesto zabrinutosti zbog predstojeće singularnosti, treba razmisliti o konceptu raznovrsnosti, pri kojoj će različite kombinacije ljudi i mašina raditi zajedno na inovacijama i rešavanju problema”.

Obojica se nadaju budućnosti u kojoj ćemo brže učiti nove veštine i živeti raznovrsnijim i bogatijim životima. Erik Bruer kaže kako ”oseća da će naša deca odrastati kao generacija koja očekuje da može da učini šta god želi u bilo kojem trenutku”.

Ako ste i dalje zabrinuti da ćete biti oterani u privremenu penziju, možete da pokrenete sopstveni scenario pomoću ovog automatizovanog kalkulatora za penzionisanje - NewRetirement.com. Dobra vest je da pametni ljudi svakodnevno rade na korišćenju tehnologije kako bi pronašli bolja rešenja za velike probleme širom sveta i u svim industrijama. 

Zatvoreno za komentare.