Vratite se navici iz detinjstva – zašto je sanjarenje dobro i zdravo za vas?

Sanjarenje dovodi do razvoja pozitivnijeg stila života, a korisno je i za zdravlje.

Foto: Shutterstock

Mašta i sanjarenje su sastavni deo psihičkog razvoja osobe.

Kako odrastaju, usled suočavanja sa realnošću, koja nekada može biti izrazito stresna i surova, ljudi prestaju da maštaju.

Gube se želje i očekivanja, i sve se svede na proživljavanje svakodnevice.

Sanjarenje je deo našeg kognitivnog alata koji je nedovoljno razvijen i pomalo tužan. Da bi čovek zaista sanjario, mozak mora da stvara pozitivne misli, što može biti izazov -rekla je Erin Vestgejt, profesorka psihologije na Univerzitetu Florida.

Vestgejtova i njen tim su primetili da ljudi koji sanjare, bolje tolerišu bol i boljeg su opšteg zdravlja.

Kako bi testirali ovu teoriju, Vestgejtova i njen tim su sproveli istraživanje na grupi dobrovoljaca.

Istraživači su zamolili učesnike da urade samo jednu stvar – da razmišljaju pozitivno. Pretpostavljali su da će im to pomoći u sanjarenju. Međutim, naučnike je iznenadila činjenica da se učesnicima proces nije dopao.

Foto: Shutterstock

To im se učinilo kao teška stvar. Nije im padalo na pamet da bi neko slobodno vreme mogli da iskoriste da uživaju u sopstvenim mislima – rekla je profesorka Vestgejt.

Drugi deo testa je podrazumevao da učesnici prosto sanjare i da pričaju o stvarima na koje misle.

Učesnici su razmišljali o stvarima koje zapravo nemaju mnogo veze sa njihovim sećanjima ili emocijama, poput sladoleda.

Medjutim, naučnici su primetili promenu u razmišljanju ispitanika, kada su im predložili odredjene teme poput budućij ciljeva, omiljenih uspomena i predvidjenih dogadjaja. Tada su se kod ispitanika javili mnogo kreativniji odgovori.

Mašta je ono po čemu se izdvajamo. To definiše našu ljudskost. Omogućava nam da zamislimo nove i željene realnosti. Medjutim, pozitivno razmišljanje zahteva praksu – rekla je Vestgejtova.

Foto: Shutterstock

Maštanje i sanjarenje podstiču razvoj pozitivnih osećanja, jer ljudski mozak ne razlikuje uvek stvarnost od imaginacije.

Prema tome, pozitivne misli stvaraju za mozak jednu posebnu pozitivnu realnost. Ukoliko ste skeptični, setite se samo kakva se osećanja javljaju u vama u suprotnoj situaciji – kada, na primer, razmišljate kako biste se osećali da saznate da je neko vama drag bolestan.

To je nešto što svi možemo da uradimo kada imamo koncept. Takodje, imajte na umu da taj proces nije svima lak.

Sledeći put kada budete šetali, umesto da izvadite telefon, pokušajte da sanjarie. Kako razvijate svoju sposobnost sanjarenja, razvijaćete mehanizam razvijanja pozitivnih misli, što vam može pomoći u teškim i stresnim situacijama – zaključila je doktorka.