Postoji nekoliko teorija kada su u pitanju vuk i pas. Jedna je da su pre nekoliko desetina hiljada godina vukovi pripitomljeni i tako postali najverniji čovekovi pratioci.
Foto:Shutterstock
Ali, pitanje je zapravo malo komplikovano jer nije moguće objasniti celu evoluciju pasa.
Naučnici su saglasni da vukovi nisu divlji psi, iako imaju zajedničkog pretka i mnogo zajedničkih osobina. Pođimo samo od toga da psi laju na zvezde, a vukovi zavijaju na mesec.
Da uozbiljimo: vukovi i psi klasifikovani su kao različite životinje: Canis lupus (sivi vuk) i Canis lupus familiaris (domaći pas).
Najnovija DNK istraživanja procenjuju da su još pre 15 000- 40 000 godina psi odvajani od vukova. Pasmine pasa evoluirale su u poslednjih 1000 do 2000 godina, pri čemu je velika većina nastala u poslednjih 100 do 200 godina.
I vukovi i psi imaju isti broj zuba, ali oni su, zajedno sa lobanjom i vilicom, veći i jači u vuka. Naučnici smatraju da je to posledica njihove potrebe da grizu i lome hranu poput kostiju u divljini, u poređenju sa psima koji su evoluirali mnogo više kao konzumenti ljudske hrane.
Čvrsti i jaki zubi preduslov su zdravog i dugog života, pa je za pse od vitalne važnosti da redovno i pravilno održavaju oralnu higijenu.
Kao i vukovi, psi stoički podnose bol, ali za razliku od svojih divljih rođaka, psi imaju ljude da o njima brinu i da paze da ih ništa ne boli.
Redovna kontrola i nega zuba sprečiće mnogobrojne probleme i bolesti kao što je bolest desni, koja može da izazove lančane bolesti drugih organa.
Zbog toga je preporučljivo da psi svakodnevno konzumiraju DentaStix štapiće za oralnu higijenu, prilagođene uzrastu, rasi i potrebama psa.
Psi imaju zaobljenija lica i veće oči od vukova, uši u obliku diska, kovrdžave ili kratke repove, dok vuk ima šiljaste uši i dug srpast repo.
Vukovi imaju ogromna stopala u poređenju sa psima, duže gležnjeve koje lakše savijaju, zahvaljujući čemu mogu da skoče neverovatno daleko. Time štede energiju.
Foto:Shutterstock
Psi ne mogu da prežive bez ljudi i uvek će se povinovati naredbama jer žele da udovolje ljudima i da budu nagrađen. Vuk se ponaša totalno suprotno.
Naučnici su pokušavali da nateraju vukove na poslušnost uz pomoć nagrade, ali reakcija je bila gotovo ljudska: samo bi ih gledali u oči i kao da kažu: 2nema šanse da me na to nateraš” i otišli bi da nađu sami hranu.
Studije su otkrile da vukovi ne uspevaju da stvore vezanost za ljude i da ne pokazuju isto ponašanje kao pripitomljen pas.
Domaći pas se igra prvenstveno iz zabave. Za štene vuka igra je presudna za učenje preživljavanja i socijalnih veština: kako da lov, kako da disciplinuju člana čopora kad postanu vođa, da nauče svoja ograničenja.
To socijalno učenje je veoma važno jer kad odrastu, njihovi čopori znaju kako da razgovaraju jedni s drugima, da rade zajedno i da poštuju jedni druge da bi mogli zajedno da love.
Za razliku od vukova, psi se neprestano igraju tokom života, a takođe će se družiti sa više vrsta pasa i čak pokazivati pripadničko ponašanje.
Vučji sistem za varenje može da obrađuje sirovo meso, duže ostaje bez obroka i apsorbuje hranljive materije na drugačiji način od domaćeg psa.
Vukovi znaju da će verovatno biti dugo bez obroka tako da mogu pojesti ogromnu količinu hrane odjednom.
Domaćim psima dajemo (na primer) šolju hrane ujutru i šolju popodne. Domaći pas koji se hrani vučjom hranom verovatno bi se razboleo i imao dijareju zbog visokog nivoa proteina, a kada biste nahranili vuka psećom hranom, ostao bi gladan.
Foto:Shutterstock
Vukovi su zapravo stidljivi i izbegavaju ljude. Takođe je neverovatno retko da će vuk napasti čoveka. Kada bismo kombinovali snagu, inteligenciju i neukrotivost vuka sa nedostatkom straha kod pasa, to bi bila prilično ozbiljna situacija.
I zbog svega navedenog, možda izreka "čovek je čoveku vuk" i nema baš mnogo smisla. S druge strane, dokazano je da je pas zaista čovekov naodaniji prijatelj.