Zahvalnost zaustavlja najtežu sudbinu

Možemo se naći u centru raja, ne izlazeći iz svog sopstvenog stana, ali ako je u našim željama prisutna zavist, pohlepa, gordost i požuda, svet se lako može pretvoriti u naš lični pakao.

Foto: Shutterstock

Mi sami stvaramo atmosferu oko sebe, zato su mudraci uvek počinjali sa menjanjem svog sopstvenog karaktera, shvatajući da je problem u samom našem srcu, a ne u okruženju, ne u komšijama, ne u kolegama, ne u supružnicima.

Zašto je to tako?

Jer ovaj svet je izgrađen na principu učenja. Mi smo učenici ovog sveta, koji treba da razvijaju u sebi kvalitete učenika. Celo okruženje to su naš učitelji. Njih je specijalno poslala sudbina da nam predaju lekcije života koje treba da nas nauče nečemu.

Pravi učenik je sposoban da uči od svih, sa kojima ga sudbina sastavlja. On može da nauči čak i od kamena. Kamen leži na plus 50 stepeni nekoliko meseci, a zatim celu zimu leži na strašnoj hladnoći, kao rezultat takvih preopterećenja on se razlomi na dva dela, ali i dalje ostaje da leži na istom mestu.

A mi smo pri prvoj nevolji spremni da pobegnemo iz porodice, napustimo posao, preselimo se u drugu zemlju…

Neprijateljski stav prema svetu je najopasniji, jer uzrokuje neprijateljski stav sveta prema nama samima.

Tako počinje najneprijatniji deo naše obuke. To je slično tome kao kad učenik bira listicu sa pitanjima na ispitu, listica mu se ne sviđa, jer ne zna tačan odgovor, i on počinje da vređa predavača i optužuju ga za pristrasnost.

Kako spoznati u sebi znake neprijateljstva prema svetu?

Po tome da li osećamo zavist.

Zavist je neslaganje sa tim, što se naše želje ne ostvaruju kod nas već kod drugih.

​Obično se misli, da je urok – to kad nas neko pogleda loše, ali u stvarnosti pravi urok je kada gledamo na uspeh drugog čoveka sa zavišću. Ovo odmah izaziva u našim životima reakcije, koje dovode do samouništenja, i pre svega čoveka napušta sreća.

Sreća je plod zahvalnosti. Što smo više zahvalni ljudima, što smo više zahvalni sudbini i Bogu to više plodova sreće cveta na drvetu naše svesti.

Ne čine jabuke naš imuni sistem otpornim, ni hladno kupanje, ni čijavanapraš već jednostavna reč, kojoj su nas učili od detinjstva – reč “blagodarim – zahvaljujem”!

Svako iskreno “blagodarim – zahvaljujem” nas spasava od neke bolesti od koje smo se mogli razboleti u životu, a svako neizrečena “zahvalnost” može da prouzrokuje bolest.

To i jeste naše predodređenje, koje je skriveno u reči: blago darivati svima!

Čudo zahvalnosti

Zahvalnost je jedan od glavnih znakova razvitka naše svesti, ali najzanimljivija stvar je da zahvalnost zaustavlja negativ.

Ako, smo na primer zahvalni bolesti kao svom učitelju, koji nas kažnjava za pogrešno ponašanje, bolest se pretvara u deo duhovnog razvoja. Jednom rečju, zahvalnost preokreće neprijatnost u aspekt duhovne sreće.