Zanimljiva istorija roditeljstva – bizarni saveti stari jedan vek

Roditeljske mudrosti koje su stvar prošlosti.

Foto: Shutterstock

Čini se da svaka nova decenija sa sobom donosi nove roditeljske mudrosti koje su u potpunoj suprotnosti sa prethodnim. Zato smo izdvojili nekoliko zbunjujućih saveta, trikova i trendova koji su definisali majčinstvo pre više od jednog veka.

Bez čitanja i zabave

Prema roditeljskim savetima iz 19. veka, čitanje se kosilo sa načinima na koji deca treba da provode svoje vreme. I devojčicama i dečacima savetovano je da budu oprezni kada čitaju beletristiku jer se smatralo da je previše stimulativna za njihov nerazvijeni mozak.

Ovaj savet je prvenstveno bio usmeren na adolescente jer se smatralo da romani mogu prerano da dovedu do puberteta. Britanski doktor Edvard J. Tilt u svom vodiču „O očuvanju zdravlja žena u kritičnim periodima života“, pisao je da bi čitanje romantične fikcije previše stimulisalo mlade devojke u stvarnom životu.

I dečacima je savetovano da ograniče količinu beletristike koju čitaju, iako je za njih bilo prihvatljivije da čitaju nego za devojčice.

Umesto čitanja, deci je savetovano da prave pite od prljavštine, odnosno zemlje.  Takođe se predlagalo da deci ne treba kupovati igračke, već da moraju sami sebi da ih naprave kako bi pametno ispunili slobodno vreme.

Foto: Shutterstock

Kazna

Veći deo literature o savetima za roditelje iz 19. veka promovisao je telesno kažnjavanje. Knjiga iz 1884. „Nekoliko predloga majkama o upravljanju njihovom decom“ savetovala je majkama da je „dobro staro“ bičevanje tankom, mekom, starom kožom ili papučom i dalje najbolji način kažnjavanja.

Međutim, ako su se roditelji umorili od telesnog kažnjavanja, pisci saveta su izneli još neke jedinstvene načine disciplinovanja dece. Lidija Mari Čajlds je, na primer, savetovala majke da vezuju svoju decu za stolice ako se loše ponašaju.

Foto: Shutterstock

Dobro zaokružena dijeta

Viktorijanskim roditeljima je naloženo da svojoj deci daju samo hranljive namirnice pod čim se podrazumevala blaga hrana. Za određene namirnice se smatralo da su opasne i da su glavni krivac za loše varenje.

Prema udžbeniku iz higijene Džordža Henrija Roea (1890), svi probavni poremećaji sa kojima su se deca suočavala bili su zato što su konzumirala orašaste plodove, bombone, pite, voćne kolače i iznad svega kisele krastavce. Posebno treba izbegavati voće. Roditeljima je naglašeno da njihova deca po svaku cenu treba da se čuvaju kajsije, breskve, šljive i trešnje.

Jelovnik za mališane bio je ograničen na kašu, hleb i krompir - ali čak ni te namirnice ne bi trebalo servirati previše vruće ili previše hladne. Svu hranu treba servirati mlaku. Užine se obično nisu savetovale, ali ako je apsolutno neophodno, detetu treba dozvoliti da gricka parče „suvog hleba“.

Foto: Shutterstock

Otrov kao čudotvorni lek

Zanimljivo je da su se roditeljima propisivali razni otrovi pod maskom delotvornog leka. Umirujući sirupi koji su se obično davali najmlađima kada im izbijaju zubi često su u sebi sadržali drogu ili alkohol.

Ovaj proizvod se preporučivao da bi ublažio bol i dijareju, a 1868. godine objavljeno je da se godišnje proda 1,5 miliona boca ovog umirujućeg sirupa, piše thevintagenews.com.

Živa se takođe koristila kao kućni lek. Vilijam Horner je u svom priručniku „The Home Book of Health and Medicine“ iz 1834. predstavljao živu kao lek za bilo koju bolest, ali je savetovao svoje čitaoce da je koriste „oprezno“. Živa je bila uobičajeni sastojak mnogih patentiranih lekova 19. veka, a najčešće se nalazila u kremama protiv pega.

Opijum se takođe često koristio kao vrsta „čudotvornog leka“ koji je mogao da izleči bilo koju bolest. Često se plasirao kao lek protiv bolova, ali roditelji su ga primenjivali i na bebama kako bi pomogli u lečenju prehlade ili smirivanje dece.