Zanimljive činjenice o Mesecu koje niste znali

Ako upitate nekoga za imena astronauta koji su hodali po Mesecu, većina ljudi će reći Nil Armstrong i (možda) Baz Aldrin. U nastavku pročitajte još neke zanimljive činjenice o Mesecu koje (možda) niste znali.

Foto: Shutterstock

Po Mesecu je do sada hodalo 12 ljudi. Poslednji se put po Mesecu hodalo 1972. godine, a otad ga posećuju samo bespilotne letelice i roboti.

Na Mesecu ima smeća

Čini se da ljudi jednostvano ne mogu negde da odu, a da ne ostave gomile smeća iza sebe – bilo da se radi o pikniku na Zemlji, ili poseti Mesecu.

Tokom vremena, astronauti koji su posetili Mesec su uspeli da ostave jako mnogo smeća za sobom. Procenjuje se da se na Mesecu trenutno nalazi 181.437 kg veštačkih materijala!

Ipak, astronauti nisu bacali okolo kore od banana, plasitčne boce ili limenke. Većina tog smeća je otpad iz različitih eksperimenata, svemirske sonde i lunarni roveri, a neki od uređaja su još uvek funkcionalni.

Međutim, tu je i pravo smeće, kao što su kontejneri za otpad astronauta.

I Mesec se trese

Kao i Zemlji, tako i Mesecu tlo podrhtava. Uprkos tome što je Mesec praktično mrtav komad stene s vrlo malo geološke aktivnosti na njemu se s vremena na vreme, kao i na Zemlji, drugim planetama pa čak i zvezdama, dešavaju potresi  – Moonquakes.

Postoje četiri vrste potresa na Mesecu – prva tri tipa su duboki potresi koje uzrokuju sudari meteorita ili toplinski potresi uzrokovani sunčevom toplinom – a oni su relativno bezopasni.

Četvrta vrsta ipak može biti vrlo neprijatna. Ovi “plitki” potresi mogu biti jaki do 5,5 stepeni po Rihteru i trajati 10 minuta. Prema NASA-i, zbog ovih potresa Mesec ponekad “zvoni poput zvona.”

Naučnici još uvek nisu sigurni kako su potresi na Mesecu uopšte mogući. Potrese na Zemlji najčešće uzrokuju tektonske ploče, ali Mesec uopšte nema aktivnih tektonskih ploča.

Foto: Shutterstock

Na Mesecu su posmrtni ostaci astronauta

Eugen “Gen” Šumejker, poznati astronom i geolog, bio je legenda u svom području. On je izumeo naučno istraživanje kozmičkih uticaja i uspostavio metode i tehnike koje su astronauti koristili za istraživanje Meseca.

Gen je i sam želio da bude astronaut, ali je odbijen zbog manjeg medicinskog problema. Tokom celog života, to je ostala njegova najveća želja, ali i razočarenje.

Kada je umro, NASA je ispunila njegovu želju i njegov pepeo (posmrtne ostatke) 1998. godine poslala na Mesec s Lunar Prospectorom. Njegov pepeo je i danas razasut po Mesecu, pomešan s lunarnom prašinom.

Zamalo planeta

Ako nekoga pitate šta je Mesec, gotovo svi će vam odgovoriti isto: on je mesec, misleći na prirodni satelit drugih planeta. No, neki stručnjaci se neće potvriditi to.

Naime, već neko vreme u naučnim krugovima kruže priče o tome kako Mesec treba da posmatramo kao planetu, a ne kao ‘obični’ mesec, a jedan od razloga je taj što je on daleko najveći mesec u odnosu na svoju planetu u našem Sunčevom sistemu.

Prema IAU (Međunarodna astronomska unija) planeta je bilo koje stenovito telo koje ima različite slojeve, geološki je aktivno, i što je najvažnije kruži oko Sunca. Znamo da se Mesec lako može uklopiti u ove kategorije.

Prvo, Mesec je stenovito telo koje se sastoji od mnogih elemenata od kojih se sastoji i Zemlja. Takođe je imao vulkansku aktivnost u svojoj prošlosti. Čak i sada Mesec još uvek doživljava potrese, tako da je i dalje geološki aktivan.

Jedino što ga sprečava da zvanično i postane planeta je to što kruži oko Zemlje, a ne oko Sunca (iako postoje argumenti da više kruži oko Sunca nego oko Zemlje, ali zvanično, Mesec kruži oko Zemlje).

Foto: Shutterstock

Opasnost koja vreba iz prašine

Može zvučati iznenađujuće, ali jedna od najopasnijih stvari na Mesecu je lunarna prašina. Kao što već znamo, pesak dospeva na sve delove Zemlje, na njega smo navikli i ne predstavlja nam opasnost – ali ovo nije slučaj i na Mesecu.

Lunarna prašina je sitna kao brašno, ali vrlo gruba. Zahvaljujući toj teksturi i slaboj gravitaciji, ona je se nalazi apsolutno svugde [na Mesecu].

NASA je doživela brojne probleme uzrokovane lunarnom prašinom. Pošto je sitan i oštar, ponaša se kao brusni (šmirgla) papir i jako brzo ‘troši’ čizme astronauta. Takođe dospe i unutar letelica i svemirskih odela, pa čak i u pluća nekoliko astronauta.

Iako se niko nije usudio da testira ovu tvrdnju, veruje se da bi pesak mogao da uništi, to jest probušiti svemirsko odelo, ako mu se izloži dovoljno dugo.