Britanski naučnici koristili su najsavremeniju veštačku inteligenciju da identifikuju količinu boje na fotografijama preko 24.000 prepariranih ptica iz kolekcije Prirodnjačkog muzeja.
Foto: Shutterstock
Otkrili su da su tropske ptice, koje žive blizu ekvatora oko 30 odsto šarenije od ptica koje žive bliže polovima. Istraživanje su vodili dr Kris Kuni i dr Gevin Tomas sa Škole bioloških nauka Univerziteta u Šefildu.
Dva veka nakon što je Čarls Darvin izneo svoju teoriju, nova studija napokon dokazuje da su ptice koje žive blizu ekvatora šarenije.
Stručnjaci su fotografisali 24.000 primeraka ptica koje čuva Britanski Prirodnjački muzej. Zatim su koristili veštačku inteligenciju da analiziraju boje ptica do svakog piksela.
Rezultati su pokazali da su ptice bliže ekvatoru 30 posto šarenije od ptica, koje žive bliže polovima, ali ne znaju tačno zašto.
Stara teorija, koju su prvi predložili Čarls Darvin i drugi prirodnjaci u 18. i 19. veku, do sada nije dokazana. Istraživanje su vodili dr Kris Kuni i dr Gevin Tomas sa Škole bioloških nauka Univerziteta u Šefildu.
„Ovaj rad otkriva obrazac da su neke vrste ptica 30 odsto šarenije što smo bliži ekvatoru“, rekao je dr Kuni „Međutim, ove povezanosti staništa vrsta i razlika u ishrani mogu nam reći samo toliko, a ima još mnogo toga da se nauči o preciznim ekološkim i evolucionim faktorima, koji dovode do povećane šarenolikosti tropskih vrsta.“
Foto: Shutterstock
Evropski prirodnjaci iz osamnaestog i devetnaestog veka kao što su Darvin, Aleksandar fon Humbolt i Alfred Rasel Volas (Darvinov kolega) primetili su „bogatu raznolikost“ i „mešavine boja“ koje su pronašli tokom svojih putovanja po tropima.
Na primer, fon Humbolt je napisao da „što se više približavamo tropima, to je veći porast u raznolikosti strukture, gracioznosti oblika i mešavine boja, kao i u večnoj mladosti i energiji organskog života“.
Međutim, do sada nije bilo moguće dokazati ova početna zapažanja, zbog velike količine podataka i napredne tehnologije snimanja, koja je potrebna za ispitivanje ovih obrazaca na globalnom nivou.
Da bi dokazali teoriju jednom zauvek, istraživači su fotografisali 24.345 pojedinačnih ptica, kojima pripada 4.527 vrsta u različitim položajima i pod različitim vrstama svetlosti. Sve vrste su bile ptice iz porodice vrabaca – kao što su vrapci, ptice pevačice i zebe.
Preuzete su iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Tringu u Hertfordširu, koji ima primerke od preko 95 odsto živih vrsta ptica na svetu.