Naša planeta je oko 4,54 milijarde godina stara, a ljudi još uvek otkrivaju neke od neverovatnih tajni koje skriva. Proverite koje od njih su vam već poznate, a koje će vas iznenaditi.
Foto: Shutterstock
Priče o ogromnim talasima kružile su među mornarima već vekovima, ali skeptični naučnici su mislili da su oni uobičajeni kao i sirene. Onda, 1995. godine, naftna platforma u Severnom moru bila je pogođena jednim takvim talasom prilikom velike oluje, i imala je opremu na raspolaganju da utvrdi da je talas bio visok 84 metra.
Foto: Shutterstock
Nekoliko godina kasnije, talas od 25 metara pogodio je istraživački brod zapadno od Škotske. Okeanografi su shvatili da ovi masivni talasi nisu samo stvarni, već su i iznenađujuće česti.
Ogromni talasi nisu jedina tajna koju okeani kriju – najduži planinski lanac na svetu je zapravo pod vodom.
Foto: Wikipedia
Zove se Mid-Ocean Ridge, i proteže se na više od 64 hiljade kilometara, duž sredine Atlantika, istočno od Indijskog okeana, i nazad do Pacifika, duž zapadne obale Amerike.
Mont Everest na Himalajima obično važi za najvišu planinu na svetu, na više od 8.800 metara iznad nivoa mora, ali ako uključimo planine koje nisu u potpunosti iznad nivoa mora, havajska Mauna Kea je pobednik. Mauna Kea se razvila zbog vulkanske aktivnosti koja je formirala Havajska ostrva – sada je uspavana, prema Havajskom centru za vulkanologiju.
Pre oko 300 miliona godina, erupcija u sadašnjoj Kini ostavila je debeli sloj pepela na vrhu močvarne šume.
Sve biljke i drveće iz permskog doba bili su fosilizovani i očuvani. Kontinenti su u to vreme još uvek bili povezani kao jedna kopnena masa; tokom proteklih milenijuma, raspali su se na trenutne položaje, a vegetacija i životinjski život na Zemlji su se neizmerno promenili. Zato kada su naučnici pre nekoliko godina otkrili fosilizovanu šumu, nazvali su je permska Pompeja.
Na lokaciji u Etiopiji, gde se susreću tri tektonske ploče, ima manje od 20 centimetara kiše svake godine, a prosečna dnevna temperatura je 94 stupnja celzijusa dok krajolik izgleda kao neverovatan prizor s druge planete.
Foto: Wikipedia
Danakilska nizija je deo Istočne Afrike, koja je, kao i podvodni Mid-Ocean Ridge, mesto gde se razdvajaju tektonske ploče, omogućavajući magmi da se probije prema površini Zemlje. Vulkanska aktivnost uzrokuje bujanje lavskih jezera, toplih izvora i malih gejzira. Zagrejana podzemna voda dovodi do otapanja mineralnih soli na površini, a kada voda ispari, višebojna polja ležišta ostaju.
Prašina može putovati u atmosferi čak i dalje od fotografija ili žaba, a pored toga što izaziva čudnu boju kiše, takođe može učiniti da nebo izgleda mutno i izaziva napade astme kod ugroženih ljudi. Prema Nasinoj opservatoriji Zemlje, stotine miliona tona pustinjske prašine svake godine prodire preko Atlantskog okeana iz Afrike, dodajući naslage karipskom pesku na plaži. Prašina takođe može poremetiti formiranje uragana suzbijanjem formiranja oblaka.