Zašto je kašmir toliko skup materijal

Kupujući skupu i kvalitetnu odeću, retko kad se zapitamo u kojim uslovima je ona napravljena i zbog čega joj je cena tolika. A zašto je kašmir toliko skup materijal?

Foto: Shutterstock

Na nadmorskoj visini većoj od 4.000 metara, gde zimske temperature mogu pasti i do -40 stepeni Celzijusa, teško je verovati da bilo ko ili bilo šta može preživeti, piše boredpanda.

To je kao ogromna, ledena pustinja, a u pitanju je visoravan Čangtang. Smeštena između planinskih vrhova Himalaja i Karakoruma, to je najviša stalno naseljena visoravan na svetu i dom izuzetno izdržljive i retke rase koza, Čangra ili pašmina koze.

Velika nadmorska visina, temperature koje dovode do smrzavanja i oštri vetrovi u ovoj neumoljivoj planinskoj regiji od presudne su važnosti za podsticanje rasta super mekane vune koza.

Vlakna su široka samo 8 do 10 mikrometara, što ih čini oko 10 puta tanjim od ljudske dlake i 8 puta toplijim od ovčje vune. Ovo luksuzno vlakno je širom sveta poznato kao pašmina, najmekša i najskuplja vrsta kašmirske vune na svetu.

Uzgajivači ovih dragocenih životinja u tako teškim uslovima su Čangpa nomadi.

Vekovima su ti nomadski pastiri, koji su otporni isto koliko i njihove životinje, lutali po "krovu sveta", premeštajući svoja stada jakova, ovaca i koza tradicionalnim putevima u ovu visinsku pustinju, svakih nekoliko meseci u potrazi za svežim pašnjacima.

Ovom drevnom načinu života sada prete klimatske promene, uvoz lažne pašmine iz Kine, potreba za boljim obrazovanjem i želja za lakšim i ugodnijim životom.

I nomadi i naučnici smatraju da su klimatske promene najveća pretnja proizvodnji pašmine u regiji. Na visoravni Čangtang obično nema mnogo snežnih padavina, a ako do njih i dođe, obično počinju u januaru ili februaru.

Foto: Shutterstock

Međutim, poslednjih nekoliko godina je sve teže bilo već od novembra ili decembra. Kao rezultat toga, prehrambeni proizvodi moraju se donositi ovde kako bi se sprečilo umiranje životinja od gladi. Takođe, zime su postale sve toplije, što je smanjilo kvalitet i količinu dragocene pašminske vune.

Tokom relativno kratkog razdoblja desetine porodica nomada s visoravni Čangtang preselile su se u svoju četvrt pod nazivom Karnak Ling na periferiji grada Leha, udaljenom 180 km.

"Ovo su zabrinjavajuća vremena koja proživljavamo", kaže šef sela Karnak.

"Ako vremenski obrasci nastave da budu ovakvi kakvi jesu, to bi moglo imati nepovratan uticaj na uzgajanje pašminskih koza na Čangtangu. Nekada je u Karnaku bilo više od 90 porodica, a sada ih je samo 16. Ako broj Čangpa porodica u Karnaku padne ispod 10, život će nam postati previše težak da bismo ga nastavili. Mlađa generacija radije bi radila u gradu i ne želi da nastavi ovde ovaj fizički, mentalno i emocionalno zahtevan život."

Indijsko ministarstvo za tekstil pokušava da pomogne da se preokrene smer pre nego što bude prekasno, dajući 1,2 miliona američkih dolara za stočnu hranu i 50 životinja svakom uzgajivaču kao način podsticanja nomada da se vrate uzgajanju stoke na visoravni.

Poslednjih godina, međutim, zbog nedostatka kašmirske vune stočara Ladaka, tkači su u Kašmir počeli da uvoze sirovu pašminu iz Kine i Mongolije kako bi zadovoljili sve veću potražnju za svojim proizvodima.

Veliki deo ove pašmine nije ono što se tvrdi; koze nisu uzgajane u ekstremnim uslovima potrebnim za stimulisanje rasta super mekane vune kako bi se službeno klasifikovala kao 100% čista pašmina. Ladak proizvodi manje od 1% svetske proizvodnje sirovog kašmira, ali je poznat po tome što je najbolji u svetu.

Kašmir je skup i s pravom je tako. Ovi nomadi im pažljivo češljaju dlaku tokom prolećne sezone kako bi prikupili donji sloj i tada se dobra vlakna marljivo, ručno, odvajaju od loših. Jednom kada je očišćena i prerađena, vuna od jedne koze iznosi samo oko 113 grama.

Foto: Shutterstock

Kada se vlakna ručno sortiraju, očiste i predu, proces tkanja može početi, što je podednako zahtevno i mukotrpno.

Potrebno je nekoliko meseci do jedne godine da visoko obučene zanatlije izrade svoju magiju na drvenim tkalačkim mašinama i istkaju remek-delo koje će se izvoziti širom sveta i prodavati za cenu od 200 do 2.000 američkih dolara.

Zbog smanjenja broja ove retke himalajske koze i sve veće potražnje za istinskim kašmirom iz regije Ladak u Kašmiru, naučnici sa Univerziteta u Kašmiru odlučili su da kloniraju pašminsku kozu.

Projekt, koji je delimično finansirala Svetska banka, a uglavnom indijska vlada, bio je uspešan, a 9. marta 2012. godine rođena je ženka, Noori.

Naučnici su planirali da razmenjuju znanje o kloniranju koza širom Himalaja kako bi pomogli drugima da uzgajaju svoje koze, međutim, to nije dobro prošlo kod stočara Čangpa, većinom zbog njihovih budističkih uverenja.

Drugo pitanje koje zabrinjava je sve veći broj snežnih leoparda u regiji, čime su životinje izložene riziku od napada.

Pretnja uzgajanju koza pašmina ne znači samo kraj preživljavanja oko 300.000 ljudi u državama Jamu i Kašmir koji, direktno ili indirektno, zavise o pašmini, već će značiti i kraj jedinstvene kulture Čangpa nomada; većina su sledbenici tibetanskog budizma i imaju složene običaje fokusirane na stoku.