Zašto je sapun najbolja odbrana od korone

Ljudi gotovo pet hiljada godina smišljaju proizvode za čišćenje i dezinfekciju, a opet jednostavna kombinacija sapuna i vode ostaje jedno od najsnažnijih oružja protiv infektivnih bolesti, uključujući koronavirus. Evo zašto je sapun najbolja odbrana od korone.

Foto: Shutterstock

Međutim, kada dođe do iznenadnog širenja virusa, kao što je to slučaj s COVID-19 javlja se panika, ljudi žure da kupe sve vrste hemikalija za čišćenje, od kojih je većina potpuno nepotrebna i krajnje neefikasna u borbi protiv virusa.

Izbeljivač više šteti nego što pomaže

Penasta sredstva za dezinfekciju ruku brzo nestaju s polica u trgovinama, iako većina njih ne sadrži dovoljnu količinu alkohola (minimum 60%) da bi eliminirali virus.

U zemljama koje je virus najviše pogodio, timovi u zaštitnim odelima prskaju otopine izbeljivača po ulicama i unutar poslovnih zgrada. Stručnjaci nisu sigurni da je ta akcija zaista potrebna kako bi se neutralizovalo širenje virusa, prenosi National Geographic.

Virologinja Džejn Gretoreks sa Kembridža smatra da korišćenje izbeljivača nije pametno rešenje, jer može dovesti do korozije metala, kao i do drugih respiratornih zdravstvenih problema.

Ako poprskate izbeljivač na prašnjavu površinu, ta prašina će "pojesti" izbeljivač. Stručnjaci preporučuju da umesto izbeljivača koristite blaža sredstva poput tečnosti za pranje posuđa, kako bi lako dezinfikovali spoljne i unutrašnje površine.

Kako biste potpuno razumeli zašto se zdravstveni radnici uvek vraćaju sapunu, pomoglo bi znati koliko dugo koronavirus može preživeti van ljudskog tela, a koliko na površinama.

Foto: Pexels

Tvrde površine su kao stvorene za koronavirus

Glavni način na koji se ljudi zaraze koronavirusom je prenos s jednog čoveka na drugog. Ovaj bliski kontakt u formi zagrljaja, rukovanja ili jednostavnog stajanja u gužvi, omogućava zaraženim osobama lako da prošire svoje respiratorne kapljice, koje najčešće iskašlju ili iskijaju.

Respiratorne kapljice su teške i veoma lako padnu na tlo. Zavisno o tome gde se prizemlje, one mogu preživeti na površini i možete ih pokupiti rukom, kojom kasnije dodirujete nos ili usta, što dovodi do infekcije.

Svi virusi su sićušni delovi upakovanog genetičkog koda lipida i proteina, koji mogu imati kućište na bazi masti koje je poznatije kao virusni omotač. Virusi s omotačem eliminišu se mnogo lakše od virusa bez omotača.

Na primer, trbušni norovirus nema omotač i na površini može preživeti do nekoliko meseci. Virusi s omotačem izvan tela mogu preživeti svega nekoliko dana i smatra se da ih je najlakše eliminisati, jer čim se njihova krhka spoljašnjost probije, oni počinju da se raspadaju.

Studija je otkrila koliko se virusi mogu zadržati na određenim površinama, ali to vredi samo za kontrolisano okruženje

Svaki virus s omotačem je drugačiji i naučnici širom sveta konstantno istražuju SARS-CoV-2, da bi razumeli kako se nagomilava.

U studiji koja je u utorak objavljena u New England Journal of Medicine, naučnici su testirali koliko dugo COVID-19 može preživeti na različitim materijalima.

Dilan Morris, biolog s Prinstona i koautor studije, rekao je da je njihova misija bila istražiti koje površine u medicinskom okruženju su toliko pune virusa da mogu ozbiljno zaraziti pacijenta.

Otkrili su da SARS-CoV-2 na kartonu opstaje 24 sata, dva dana na nerđajućem čeliku i tri dana na tvrdoj plastici (polipropilenu). Virus se zadržao četiri sata na bakru, materijalu koji prirodno razlaže bakterije i viruse.

Studija je otkrila da je SARS, rođak koronavirusa, koji je bio aktualan 2002. i 2003. godine, na površinama ostajao slično razdoblje kao i COVID-19.

Foto: Shutterstock

Ljudi koju naručuju stvari preko interneta mogu se zaraziti ako dođu u kontakt s kontaminiranim kartonom, iako američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti naglašava da to nije primarni način na koji se virus širi.

Moris ne želi spekulisati kako se virus ponaša na površinama iz našeg svakodnevnog okruženja, pa zato savetuje redovno da dezinfikujete površine i ruke.

Njihova studija je ograničena. Tim istraživača ispitivao je virus u kontrolisanom laboratorijskom okruženju.

Prostori koje često dotičemo, poput ograde ili drške u javnom prevozu, sigurno sadrže veću količinu virusa i predstavljaju veći rizik od infekcije, od onih površina koje su testirane u laboratoriju.

Okruženje takođe može uticati na to koliko dugo će virus opstati. Za vlagu se smatra da usporava kretanje respiratornih kapljica u vazduhu, a ultraljubičasto svetlo je poznato po tome da razgrađuje viruse.

U studiju nisu uključili odeću i hranu

Morisova studija nije uključila stvari koje najčešće dodirujemo poput odeće i hrane, ali ne postoje dokazi koji ukazuju na to da se COVID-19 može preneti preko hrane.

U studijama koje su ispitivale gripne viruse, na poroznim stvarima poput odeće i drveta virus se nije zadržavao duže od četiri sata. To je zato što ovi predmeti vade vlagu iz virusa i čine da se virus raspada, ističe američka Agencija za hranu i lekove.

Bez obzira na to što dodirujete, sapun i voda su najbolji način da uklonite bilo kakav potencijalni virus s vaših ruku, pre nego što se zarazite. Koronavirus ne ulazi kroz kožu, jer je spoljašnji sloj asidičan, što sprečava većinu patogena ući u telo, istaknula je Gretoreks.

Sapun je efikasan, jer njegov hemijski sastav otvara spoljašnji omot virusa nakon čega se on počinje raspadati.

Tada molekule sapuna zarobe male delove virusa, koje vi sperete vodom. Sredstva za dezinfekciju ruku rade na sličan način, razbijaju proteine koji se nalaze u virusu.

Voda iz česme takođe ne predstavlja razlog za brigu, jer bi bilo kakva vrsta kontaminacije mogla doći samo iz otpadnih voda. Iako se koronavirus može naći u fekalijama, virus još nije detektovan u otpadnim vodama.

Stručnjaci smatraju da je poslednja stvar koja se treba dogoditi da se ljudi počnu plašiti da piju vodu iz česme ili njome prati ruke.