Zašto i kada smo najsitiji uvek ima mesta za desert

Ovaj osećaj sigurno je mnogima poznat - iako ste se dobro najeli, nekako ste uspeli da pronađete mesto za slatkiš.

Foto: Shutterstock

Za one koji zbog toga sebi prebacuju, stručnjaci kažu kako nije reč samo o alavosti, nego je to reakcija našeg mozga. Tzv. "želudac za desert" zaista postoji, ali tu naravno, nije reč o organu nego o fenomenu koji se javlja kod svih.

Radi se o reakciji našeg mozga. Nakon što dugo jedete nešto, manje počinje da vam se sviđa, posebno ako vas nakon toga čeka nešto što vam se više sviđa. Tako se automatski osećate sitost kada saznate da nakon ručka sledi desert.

"Kada jedete, zapravo se zasitite ukusa i mirisa", objasnila je profesorka Barbara Rols.

Foto: Shutterstock

Kako jedemo, hrana postaje sve manje privlačna. Osim toga, ako nam se nešto sviđa, postoji velika mogućnost da ćemo te hrane pojesti više nego ostale stvari.

Dakle, sve je u glavi. Stručnjaci objašnjavaju kako dolazi do još jednog fenomena.

Naime, kada znamo da će biti deserta, podsvesno ostavljamo mesto i zasitimo se hrane koju u tom trenutku jedemo, kako bi mogli da se prebacimo na drugu. Tako mozak funkcioniše i daje signale da ćemo dobiti sve potrebne hranjive materije.

Slično je dokazano i u studiji iz 90-ih. Pedijatar iz Čikaga dopustio je deci da jedu ono što žele. Ispred krevetića bili su tanjiri na kojima je bila različita hrana. Deca su pokazala koje jelo žele pa ih je sestra time hranila. No, nakon nekog vremena, deca su počela da pokazuju da žele od svega po malo. Tako su stručnjaci zaključili da je reč o urođenom mehanizmu.