Zašto kucamo u drvo i odakle potiče taj običaj

Da li ste ikada kucali u drvo za sreću i verovatno usput rekli nešto poput 'da se ne urekne'? Ako jeste, da li ste znali da Balkan nije jedina regija na svetu gde ljudi kucaju u drvo za dobru sreću, ili da oteraju lošu sreću? I na kraju, da li ste se ikada zapitali zašto kucamo u drvo?

Foto: Shutterstock

Mnogi ljudi u Europi i Severnoj Americi kucaju u drvo potpuno nesvesno, a to pokazuje koliko je ova tradicija ukorenjena u raznim kulturama. Zašto kucamo u drvo?

Ko je prvi kucao u drvo?

Ljudi često kucaju u drvo kada izgovore neku rečenicu koja izaziva sudbinu. Uglavnom nesvesno, kucnu u drvo kako bi bili sigurni da ništa neće krenuti po zlu. Odnosno, ako posmatramo istorijsko značenje, kucnu od drvo kako bi oterali zle duhove koji se u njemu nalaze.

Pre dolaska hrišćanstva i islama mnoge paganske grupe i kulture, sve od Irske pa do Indije obožavale su, ili smatrale idolima stabala.

Neki su ih koristili za proricanje sudbine, drugi su ih koristili u religijskim ritualima, a treći (poput drevnih Kelta) su smatrali da su stabla domovi drevnih bogova i duhova.

Foto: Pexels

Dok su prvi kucači u drvo još uvek predmet rasprave, autori Stefan Bečtel i Debora Aronson u svojim knjigama (The Good Luck Book i Luck: The Essential Guide) pronalaze vezu između ovih starih duhova u drveću i današnjeg kucanja u isto.

Jedna od mogućih verzija je da su prvi pagani koji su naselili Evropu kucali u drvo (od kojeg su bile napravljene kuće) kako bi isterali zle duhove iz drveta i sprečili ih da prisluškuju razgovore unutar doma.

Druga verzija opet kaže da su neke paganske grupe obožavale ove duhove u drveću tako što bi za dobru sreću stavili obe ruke na drvo. Tokom vekova, ovaj verski obred je prerastao u kraći način obožavanja, to jest u brzinsko kucanje za sreću.

Foto: Pixabay

"U svakom slučaju, tražite zaštitu od zavisti i ljutnje," napisao je Bečtel u svojoj knjizi.

Do 1800-ih godina, mnoge dečje igre su u sebi sadržale i čin kucanja u drvo, iako je sama ideja daleko starija. Čini se da su ove igre duboko usadile običaj u decu, jer je do 1900-tih kucanje u drvo postalo široko prihvaćena tradicija Severne Amerike i Britanije, a kasnije i ostatke Evrope.

U raznim kulturama postoje i razne varijante ovog običaja. Na primer, u Španiji se dodirne drvo nakon nekog događaja koji bi mogao da donese lošu sreću. Amerikanci i Britanci često zadrže ruku par sekundi na drvetu, a ponekad i samo pokucaju.

Foto: Pixabay

U Rumuniji se veruje da se loše stvari mogu izbeći kucanjem u drvo, u Bugarskoj se kuca u drvo kako bi se izbegle loše vesti, dok se u zemljama bivše Jugoslavije uglavnom kuca kako bi se nešto dobro potvrdilo, odnosno kako ne bi pošlo po zlu (“da kucnem u drvo” ili “da se ne urekne”).