Želja za masnom hranom posle previše alkohola ukorenjena je u dalekoj prošlosti, tvrde naučnici.
Foto: Shutterstock
Svi sisari su skloni tome da jedu kaloričniju hranu, objašnjava Dejvid Levitski, profesor humane ekologije i nutricionizma na Kornel univerzitetu. Masnoća je u tom pogledu najsadržajnija dostupna hrana.
Trezni verovatno nećete imati takve porive, ali nakon noći u kojoj ste uživali u "čašici više", gubite naučene kočnice. Drugim rečima, ljudi su programirani da uživaju u masnoj i slatkoj hrani, a tome doprinosi i lučenje dopamina tokom konzumiranja takvih namirnica.
Kombinacija tih faktora čini da se iznova vraćamo kaloričnoj hrani, čak i kad znamo da nam nije potrebna. Još jedno objašnjenje naše želje za mastima dok smo mamurni obuhvata hemikaliju galanin koja utiče na mozak.
Foto: Pexels
Naučnici smatraju da njeno lučenje podstiče povećanje triglicerida koji se nalaze u alkoholu. Trigliceridi, odnosno kalorije "pretvorene" u masne ćelije, telo otpušta kada ogladnimo.
Unošenjem veće količine masne hrane i alkohola nivo triglicerida se povećava, a to podstiče proizvodnju galanina. Rezultat je to da alkohol podstiče želju za masnom hranom, a masnoća, kada je unesemo, samo "podgreva" tu potrebu.