Zašto nas izdaju osobe kojima smo pomogli

Naveli smo nekoliko razloga zašto nas izdaju osobe kojima smo pomogli i koje smo spasili! Ako spašavate čoveka, podržavate ga svom snagom u teškim vremenima, bukvalno ga izvlačite iz opasnih okolnosti, žrtvujući sebe, budite oprezni.

Foto: Shutterstock

Kada spaseni stane na noge, osloni se i zauzme čvrstu poziciju, može da se reši vas. U najboljem slučaju, će prekinuti vezu. U najgorem slučaju - izdati.

Jovanka Orleanka je stigla u zamak Šinon i nepogrešivo prepoznala dofena Karla, koji se skrivao među dvoranima. On je želeo da proveri: da li je tačno da ona vodi Božanski glas, da li je istina da je obdarena darom pronicljivosti? Jovanka je odmah prepoznala dofena i dugo je razgovarala s njim.

Niko ne zna tačno šta je rekla. Ali svi su videli da je mračni dofin postao veoma veseo. Zrači radošću! Ona je obećala da će za njega osvojiti kraljevstvo i krunu! I osvojila je. Dofen je postao kralj. A Jovanku su zarobili neprijatelji, proglasili je vešticom i živu spalili.

Kralj čak nije ni intervenisao. Nije čak ni pokušao da spasi Orleansku devicu, koja je sada postala Čarobnica iz Lorana. Kralj ju je jednostavno izdao. Dobio je krunu, pobegao od neprijatelja - i spokojno izdao svoju zaštitnicu.

Foto: Shutterstock

Evo razlozi zbog čega izdaju spasioce: - "Dofenu" je neprijatno da se seća jadnog položaja u kom je bio ranije. A spasilac ga podseća na to. Ne rečima i prekorima, već svojim vidom, postojanjem. Od neugodnih ponižavajućih sećanja se oslobađaju, odbacuju ili izdaju. - Spašeni se oseća dužnikom, iako ga niko ne podseća na dug.

Ali "mali" ljudi sude svima po sebi. Oni bi sigurno tražili nadoknadu i sigurno bi napominjali svoje žrtave! Nekada će i dobrotvor tražiti nešto zauzvrat? Recimo: vladajmo zajedno! Ili: daj mi vreću zlata! Bolje je osloboditi se mogućeg poverioca, kao što se Raskolnikov oslobodio starice-zelenaša.​

- Onoga koji je prihvatio vaše žrtve nije interesovalo koliko su one teške za vas. Ne, on je odahnuo, zahvalio se i odlazio u dobrom raspoloženju, kao što je Karlo VII. I bio je potpuno ravnodušan prema onome šta vi rizikujete. I šta dajete, možda poslednje?

Egoizam spašenog se manifestuje u načinu na koji on prihvata vaše žrtve i ni najmanje ne misli o vama. Zahvaliti se - to je dobro. Ali prebaciti odgovornost za svoju sudbinu na nepoznatu devojku je prilično čudno.

Foto: Shutterstock

- Sve zasluge spasenja pripisuje samo sebi. Neprijatno mu je što misli da bez vaše pomoći ne bi ništa postigao, a možda bi i umro. Javlja se skrivena zavist, koja se pretvara u neprijateljstvo. I oslobađa se od spasioca, gurajući ga u ruke neprijatelja ili u blato. Zar spasilac ne može spasiti sebe? Pa, sada je očigledno: tako slab čovek ranije nije mogao da spasi nikoga. To je šarlatan, nije spasitelj!

Dakle, rizik da budete na lomači je veoma visok ako žrtvujete sebe da pomognete drugom čoveku. O kome malo znate, u suštini. Ne treba se iznenaditi kasnije za izdaju; jer ste se žrtvovali za nedostojnog čoveka, navodi infpult.info.

Tako na primer, i muškarci, koji su se obogatili, ponekad napuštaju predane i verne žene, koje su žrtvovale sebe u vreme kada je muž bio siromašni gubitnik. Tako se oslobađaju starih vernih prijatelja koji podsećaju na loša vremena. I ne podižu slušalicu kada poziva onaj ko ih je spasio, izlečio, oslobodio, osvojio carstvo... A najokrutniji od njih surovo izdaju. Kao Karlo VII...