Jedna od najvećih zabluda je refleksna povezanost između inteligencije i donošenja ispravnih odluka. Zašto pametni ljudi ne donose pametne odluke?
Foto: Shutterstock
Pametni ljudi često donose ne tako pametne odluke. Čak je i Voren Bafet davno rekao da IQ nije jedini faktor koji definiše uspeh.
I istraživanje to potkrepljuje. Kit Stanovič, profesor ljudskog razvoja na Univerzitetu u Torontu, sugeriše da su IQ testovi odlični za mjerenje mentalnih sposobnosti kao što su logika, apstraktno rezonovanje i pamćenje. Ali testovi nisu baš pouzdani kada je u pitanju donošenje pametnih odluka u realnom životu.
Postoje dva najčešća razloga zašto visoka inteligencija sprečava ljude da donose pametne odluke.
Inteligencija povećava sposobnost da zavarate sebe detaljnim pričama o tome zašto se nešto desilo.
Pametni ljudi sa visokim IQ-om ne uče uvek tako brzo jer često pokušavaju da stvarni svet uvedu u okvire teorija o kojima su učili, dok prosečni ljude lakše prihvataju stvarni svet.
Skloni smo da sudimo o drugima isključivo na osnovu njihovih postupaka, ali kada sudimo o sebi, imamo interni dijalog koji opravdava naše greške i loše odluke.
Iz ovoga proizilaze dvije stvari:
Sebe smatramo manje promašenim nego druge ljudi, jer retko čujemo unutrašnja opravdanja koja drugi ljudi imaju za svoje postupke, ali smo i te kako svesni svojih postupaka.
Kada ste blagosloveni visokom inteligencijom, imate sposobnost da je upotrebljavate za izmišljanje zamršenih, a često i lažnih, priča o tome zašto se nešto desilo, posebno priča koje vas opravdavaju.
Inteligencija vas tera da usvojite ideju da složeni problemi zahtevaju složena rešenja.
Neki od najsloženijih problema zahtevaju najjednostavnija rešenja, jer su jednostavna rešenja ona koja se kreću okolo – umesto da pokušavaju da se kreću kroz njih – zaobilazeći delove problema koji su u suštini nepoznati.
Štaviše, čak i kada problem zahteva složeno rešenje, sposobnost da se to saopšti na jednostavan način je neophodna da bi vas ljudi ozbiljno shvatili.