Znate li zašto plačemo kada sečemo luk

Svima je poznat taj osećaj: oči prvo počinju da svrbe i peku, a zatim stižu suze. Zašto luk, ta naizgled jednostavna namirnica, ključna u većini vaših kulinarskih kreacija, uzrokuje takvu nelagodu?

Foto: Pixabay

Kod životinja i biljaka život se podjednako svodi na opstanak i reprodukciju. Pritom ni luk nije izuzetak. Kako bi se sprečili pohlepni grabljivci da pojedu glavicu, luk ispušta oštre hemikalije koje izazivaju iritaciju oka, piše Medical News Today. 

U prvoj godini životnog ciklusa luk proizvodi sočnu glavicu koja služi kao rezervoar energije. Iduće godine biljka proizvodi cvet i seme, što joj omogućuje reprodukciju. Iza obrambenog mehanizma te biljke krije se sofisticirana hemija, a naučnici su tek nedavno otkrili kako deluje enzim odgovoran za taj proces.

Foto: Pixabay

Hemikalija koja tera suze na oči naziva se sin-propantiol-S-oksid, poznata i kao lakrimatorni faktor (LF). Ljudske suzne žlezde tehnički se nazivaju lakrimalnim žlezdama, a LF je faktor koji uzrokuje suzenje.

Do danas su pronađene samo tri molekula sa sličnim svojstvima i sve ih proizvode biljke. Marcin Golzak, profesor farmakologije na univerzitetu u Klivlendu i njegove kolege nedavno su otkrili strukturu enzima koji u luku proizvodi lakrimatorni faktor, a naziva se LF sintazom.

Foto: Pixabay

Kada počnemo da režemo luk, ćelije u glavici se razdvajaju i ispuštaju enzim nazvan alinaza, a on proizvodi hemikalije koje se pretvaraju u molekule ukusa. To luku daje karakterističan ukus.

LF sintaza pretvara u lakrimatorni faktor neke od hemikalija u tom procesu. Kada LF dođe u dodir s rožnjačom, tamo locirani živci signaliziraju mozgu da je stigao iritans. Mozak odgovara šaljući signal suznim žlezdama da je vreme za plakanje. Suze i treptaji služe za ispiranje nadraživača.

Foto: Pixabay

Razumevanja strukture i funkcionisanja enzima kompleksna je nauka. Iako je sintaza lakrimatornog faktora poznata već 15 godina, dosad niko nije uspeo da pokaže kako zapravo deluje.

Golzak i njegove kolege uspele su enzime da pretvore u mikroskopske kristale i zatim ih vizualizuju rendgenom. To im je omogućilo da ustanove trodimenzionalnu strukturu enzima i identifikuju male džepove u kojima se odvija hemijsko pretvaranje lakrimatornog faktora.

Foto: Pixabay

Zahvaljujući Golzaku i kolegama znamo više o biohemijskim potencijalima jedne od najzdravijih namirnica, a možda će i vama pri idućem seckanju luka biti lakše zbog spoznaje o čudesnom biohemijskom procesu koji se odvija doslovno pred vašim očima.