Zašto plazimo jezik kada se koncentrišemo da nešto uradimo rukama? Razlog je fascinantan

Komparativni kognitivni neuronaučnik i viši predavač psihologije, dr Gilian Forester, odlučila je da se detaljnije pozabavi razlogom zašto ljudi isplazuju jezik prilikom obavljanja zadataka koji uključuju ruke. Zašto plazimo jezik kada nešto radimo?

Foto: Shutterstock

"Prva ideja da se istraži plazenje jezika desila se slučajno", rekla je tada dr Forester, koja je to istraživanje započela 2015. godine, i nastavila:

"Moj kolega i ja smo istraživali ruke za fine i grube motoričke radnje i primetila sam da su jezici dece bili vidljivo aktivni tokom ovih aktivnosti".

Forester i njegove kolege postavili su grupu mladih učesnika na nekoliko zadataka koji uključuju složenije korišćenje ruku, od otključavanja katanaca do igranja složenih igrica.

Takođe su pričali priče koje bi delovale kao kontrola u kojoj nije bilo potrebno kretanje ruke.

Dok su posmatrali decu, postalo je očigledno da je plazenje jezika zaista uobičajeno prilikom obavljanja zadataka koji uključuju ruke.

Činilo se da je i jezik 'iskočio' na desnoj strani tokom ovih složenijih aktivnosti, nagoveštavajući poreklo ponašanja.

"Za mene, najuzbudljivija interpretacija studije je da desno pristrasna aktivnost jezika i šaka tokom finih motoričkih zadataka podržava ideju da artikulacija šake i jezika upravljaju zajedničkim moždanim procesima", rekla je Forester.

"Ovo bi obezbedilo prirodni most za rani sistem komunikacije da pređe sa gestova ruku na govor kod ranog čoveka", dodala je.

"Ovo je dokaz da motorna funkcija i jezička veština mogu biti povezane. Gestikulacija i razgovor zaista idu ruku pod ruku.

Njihova bliskost je takođe istražena u studiji iz 2019. koja je otkrila da se oblast mozga koja se aktivira složenim pokretima ruku nalazi odmah pored one koja se bavi jezikom.

Ovde se evoluciono poreklo susreće sa anatomskim, jer su naše ruke i jezici „jedini fini artikulatori na našim telima i kontrolišu se delovima našeg mozga koji se preklapaju", rekla je Forester za Live Science.

Zanimljivo je da se oba dela nalaze u levoj hemisferi, na suprotnoj strani od mesta gde se većina jezika upušta.