Zašto pojedine osobe menjaju ponašanje pod uticajem alkohola

Jedna lekcija koju smo naučili: vaša sopstena očekivanja od toga šta će vam piće ili droga učiniti igraju veliku ulogu u njihovom stvarnom efektu.

I dok jednog od svojih prijatelja redovno moraš da odvlačiš da ne bi pokušao da udari izbacivača, drugi verovatno postane užasno plačljiv posle tačno osam jedinica alkohola. Onaj stidljivi, povučeni iz tvog društva iznenada može da se pretvori u odavno izgubljenog, još drčnijeg brata-blizanca Konora Mekgregora, dok onaj najglasniji može da postane izuzetno iskren i do detalja ti priča, mnogo duže nego što je neophodno, zašto mu toliko znači to što si mu prijatelj.

Ostali – zapravo, većina, osim ako stvarno nemaš sreće i prijatelji su ti kreteni – će samo uživati na malo bučniji način nego inače.

Zašto piće i droga čine neke ljude zabavnima, a drugi postanu potpuna katastrofa?

Znamo da je sve ovo istina, ali ono što ne znamo je zašto se ljudi koji su u sebe uneli prilično istu količinu supstanci koje menjaju svest ponašaju na tako različite načine, kada te supstance počnu da deluju. Da li piće i droge iznose na videlo ono što se krije unutra? Da li neki ljudi imaju predispozicije za određene reakcije? I postoji li išta što može da se uradi da bi se taj ishod izmenio ili sprečio?

Dr Rafaela Margerita Milani, šefica na katedri za studije upotrebe i zloupotrebe supstanci na Univerzitetu u zapadnom Londonu, kaže da postoji mnogo faktora koji određuju kako će droga uticati na pojedinca: genetske predispozicije, fizičke karakteristike, uzrast, pol, mentalno stanje, i tako dalje.

Koliko brzo ili sporo metabolišemo droge kao što je MDMA utiče na to kako pozitivno ili negativno reagujemo na efekte droge.

Džeremi Frenk, psiholog koji se bavi zavisnošću, se slaže s tim. On kaže da iako ne postoji egzaktna nauka o tome zašto alkohol i droge različito utiču na naše mozgove i tela, izgleda da iste droge kod nekih ljudi izazivaju nalete dopamina, dok kod drugih izazivaju nalete serotonina.

„Naša hemijska ravnoteža se veoma razlikuje od osobe do osobe“, dodaje on, „I to je deo razloga zašto ista droga na jednu osobu utiče na jedan način, a kod druge ima potpuno drugi uticaj i efekat“.

Iako se egzaktna nauka veoma trudi da objasni različite efekte koje droge i alkohol imaju na različite ljude, odgovor u najvećoj meri leži u psihologiji.

Frenk kaže da delom i naša očekivanja takođe igraju ulogu u tome kako droge ili alkohol utiču na nas, i da jedna osoba može da ima određena očekivanja od toga šta će im alkohol i droge učiniti, a druga može da ima potpuno drugačije ideje, i te ideje, očekivanja ili "kognicija" mogu zapravo da utiču i predvide kakva iskustva ili rezultate ćemo imati, na samoispunjavajući način.

On dodaje da ako mislite da vas zagrevanje pre odlaska na žurku opušta ili vam umanjuje napetost, postoje dobre šanse da i bude tako. Ako mislite da vam kokain ukida inhibicije ili ponekad izbaci vaš bes na površinu, postoje dobre šanse da se to i ostvari. Ako tome pridodamo veoma realno oslobađanje od inhibicija koje donose određene droge, kao što su alkohol ili benzodiazepini, definitivno dolazi do impulsivnog ponašanja i manjih inhibicija.

Dr Milani se slaže i kaže da očekivanja, ranija iskustva i lične osobine takođe utiču na način na koji pojedinci doživljavaju supstance – na primer, oni koji su osetljiviji na nagradu i koji traže senzacije češće će prijaviti intenzivnije pozitivne efekte na stimulantima, ali takođe će i pre razviti zavisnost od tih supstanci.

Dakle, droge mogu da imaju veoma različite efekte, u zavisnosti od ovih faktora. Međutim, ako govorimo samo o alkoholu, odgovori su jasniji.

Pošto je glavni efekat alkohola povećanje impulsivnosti i smanjenje inhibicija, oblici ponašanja koji krčkaju ispod će verovatno izbiti na površinu. Milani kaže da iako od alkohola možemo da postanemo euforičniji i druželjubiviji, ako je osoba impulsivna i agresivna, veća je verovatnoća da će napasti prva kada je odvaljena, nego neko ko je i inače iskuliraniji. Pošto alkohol takođe umanjuje i našu percepciju rizika, veća je verovatnoća da ćemo se upustiti u negativne oblike ponašanja.

Dr Kejt Blejzi, psihijatrijski konsultant, kaže da iako nam alkohol i droge ublažavaju anksioznost i pomažu nam da se opustimo nakon prvog pića ili doze droge, posle nekog vremena će verovatno doći do „pojačavanja“ našeg unutarnjeg raspoloženja.

Na primer, ako je neko depresivan, što više pije, verovatno će sve više biti depresivan. Ako si pre nego što počneš da piješ druželjubiv, plačljiv ili euforičan, ova osećanja će verovatno biti sve izraženija kako se više razbijaš. Kada su u pitanju stimulanti kao što je kokain, veća je verovatnoća da će uživalac postati agresivniji i uzrujaniji – što su osećanja koja će prirodno biti izraženija ako si već osoba sklona agresivnosti i uzrujanosti.

Prema Džeremiju Frenku, postoji malo istraživanja koja mogu da potvrde da droge zapravo još više ističu varijable ličnosti ili tendencije ka određenim oblicima ponašanja koje su već urođene osobi. Međutim, on veruje da je tako samo zato što se osoba oslobađa generalnih inhibicija i skriveni faktori ličnosti izbijaju na površinu kada ljudi piju ili se drogiraju.

Međutim, on dodaje da je tako zato što ljudi često koriste činjenicu da su drogirani ili pijani kao izgovor da bi se ponašali na određeni način na koji bi i inače želeli da se ponašaju.

Dakle, na kraju, alkohol i droge smanjuju naše inhibicije i našu percepciju rizika, što je možda razlog zašto se ponašamo na način koji obično izbegavamo. Zašto se određeni ljudi ponašaju na veoma specifičan način je i dalje prilično nejasno, ali sve su šanse da to ima mnogo veze sa time kako su se već osećali, pre nego što je žurka počela.