Zašto se ljudi na starim fotografijama ne smeju?

Skoro svakodnevno, milioni korisnika interneta pitaju Gugl neka od možda i najtežih pitanja. Jedno od najčešćih je: "Zašto se na starim fotografijama ljudi ne smeju?"

Foto: Vikipedija

Njihova ozbiljna lica ne govore da su osobe iz davnina bile depresivne, tužne ili namrgođene, već da su imali drugačiji odnos prema svojim fotografijama.

Za njih je poziranje za fotke bio izuzetno važan trenutak, jer se to nije često dešavalo, a nekad bi za njih to bio momenat koji bi doživeli samo jednom u svom životu, piše Gardijan.

Foto: Vikipedija

Poziranje je veoma dugo trajalo, dok se fotograf namesti, zatim namesti ljude, svetlo... Nisu postojali programi koji bi ispravljali greške, kao što to danas postoji, već bi one, ukoliko bi postojale, bile zauvek zabeležene na fotografijama.

Fotografisanje je bilo važno koliko i poziranje slikarima koji rade portrete, što se nekada izuzetno cenilo. Međutim, portrete su mogli da priušte samo imućniji, dok je fotograf bio dostupan i onim siromašnijima, ali opet ne u tolikoj meri.

Foto: Vikipedija

Zato su ljudi trenutak fotografisanja shvatali kao nešto posebno i svečano, za razliku od danas, kad dnevno uradimo na desetine selfija. Nekada je fotografija imala veliku vrednost, dok sada jednim klikom na dugme, bez razmišljanja obrišemo na desetine slika koje nam se ne sviđaju.