Zašto se naježimo kad slušamo muziku

IZVOR: zdravino.com | ČETVRTAK, 21.06.2018 | 15:55

Život

Savremena nauka još uvek nije otkrila sve tajne o tome kako ljudski mozak funkcioniše, tačnije, uspela je da dokuči samo jedan manji deo njegovog funkcionisanja.

Foto: Pixabay

Neprestano se širom sveta sprovode najrazličitija istraživanja o tome kako naš mozak radi. Brojne od tih studija utvrdile su da je uticaj muzike na moždane funkcije jako pozitivan, toliki da može da otkloni i neke ozbiljne smetnje u radu ovog važnog organa.

Ovih 9 činjenica o povezanosti muzike i ljudskog organizma utvrđene su od strane nauke, a mogu nam pomoći da bar malo bliže shvatimo kako to naš mozak i naš organizam funkcionišu.

Zašto se naježimo dok slušamo muziku?

Ako često slušate muziku, verovatno vam se već više puta desilo da dok čekate refren neke omiljene pesme ili neku omiljenu solo deonicu, počnete da se ježite. Za to je odgovoran dopamin.

Foto: Shutterstock

Reč je o supstanci koju proizvodi naše telo a koja u čoveku budi osećaj zadovoljstva i uzbuđenja i stimuliše rad mozga. A naučno je dokazano da muzika podstiče lučenje dopamina. Zato je muzika od pamtiveka vezana za čoveka i njegove emocije.

Svega je nekoliko aktivnosti u životu koje aktiviraju ceo mozak, a muzika je jedna od njih

U jednoj naučnoj studiji, istraživački tim je sproveo eksperiment tako što putem magnetne rezonance posmatrao reakcije ljudskog mozga na muziku. Rezultati istraživanja nedvosimsleno govore da se dok slušamo muziku, aktiviraju se velike neuronske mreže u mozgu.

Foto: Pixabay

Ustvari, naučnici tvrde da muzika može da istovremeno aktivira delove mozga zadužene za emocije, motoriku i kreativnost.

Slušanje vesele i tužne muzike različito utiče na to kako posmatramo svet oko sebe

Mozak neprestano dobija informacije koje do njega dopiru iz spoljašnjeg sveta, upoređuje ih i pravi njihovu selekciju. Posledica toga je ono što mi doživljamo kao našu realnost.

Foto: Pixabay

Zato vesele pesme koje podižu raspoloženje pozitivno utiču na naš pogled na svet, dok tužne pesme bude tužne emocije, pa shodno tome i drugačije utiču na to kako gledamo na naše okruženje.

Redovno slušanje muzike jača fizičku strukturu mozga

Mozak je organ koji ima tu sposobnost da se tokom života menja. Naučnici koji se bave istraživanjem veza između mozga i muzike utvrdili su da je korteks izuzetno razvijen kod profesionalnih muzičara, nešto manje kod muzičara amatera, a još manje kod ljudi koji slušaju muziku, ali nisu muzičari.

Foto: Pixabay

Mozak reaguje na muziku na isti način kao i na hranu

Ova tvrdnja takođe ima veze sa već pomenutim dopaminom. Naime, ova supstanca budi osećanje euforije koja proističe iz raznih vrsta čulnih nadražaja, poput seksa ili konzumiranja omiljene hrane.

Foto: Pixabay

Dopamin je direktno odgovoran za takva osećanja prilikom obavljanja ovih aktivnosti. U jednom istraživanju koje se zasnivalo na slušanju instrumentalne muzike, utvrđeno je da slušanje omiljenih melodija dovodi do istih moždanih reakcija kao i ukus omiljene hrane.

Sviranje nekog muzičkog instrumenta poboljšava finu motoriku i jača moć rasuđivanja

U jednoj studiji u kojoj su učestvavala deca starija od 3 godine utvrđeno je da mališani koji su počeli da uče da sviraju neki muzički instrument imaju bolje razvijenu finu motoriku i sa više razumevanja posmatraju svoje okruženje.

Foto: Pixabay

Ovo istraživanje je takođe ustanovilo da deca koja su počela da se muzički obrazuju, brže razvijaju i svoj govor u odnosu na svoje vršnjake koji ne pohađaju muzičku školu.

Terapija muzikom povoljno utiče na obelele od Parkinsonove bolesti i žrtve moždanog udara

Naučno je dokazano da muzika podstiče funkcionisanje neurona u delovima mozga zaduženim za pokrete i govor. Ova dva ključna elementa pomažu da se kod pacijenata ublaže oštećenja mozga usled kojih je došlo do moždanog udara ili Parkinsonove bolesti. Zato se muzikoterapija u nekim zemljama koristi već decenijama.

Foto: Pixabay

Ako slušamo muziku dok radimo vežbe, znatno možemo poboljšati naše fizičke sposobnosti

Disocijacija predstavlja diverzionu tehniku koja snižava percepciju napora. Ova tehnika može da skrene um od osećanja zamora i pojača pozitivno raspoloženje. Slušanjem muzike podstičemo disocijaciju, odnosno razlaganje materija u našem mozgu. Zato slušanje muzike tokom fizičkog vežbanja niskog ili srednjeg intenziteta pomaže i olakšava rad tih vežbi.

Foto: Pixabay