Zašto se ne sećamo stvari koje su se desile pre naše četvrte godine?

Ličnost se oblikuje već u detinjstvu, ali se kasnije uopšte ne sećamo iskustava iz najranijih godina. Taj fenomen važi za gotovo sve ljude, a čak ima i zvaničan naziv - dečija amnezija.

 Foto: ShutterStock

Kako odrastamo, zaboravljamo ljude, događaje, pa čak i mesta koja smo posećivali dok smo bili deca.

Dečija amnezija je nesposobnost odraslih da se prisete detalja i događaja koji su im se desili pre četvrte godine.

Neki istraživači otišli su dalje i otkrili da deca pre sedme godine mogu da pamte “60 odsto i više događaja iz svojih ranih godina”, dok su devetogodišnjaci mogli samo 40 odsto.

To im je omogućilo da shvate da se, dok prolazimo kroz različite faze razvoja, manje sećamo onoga što im je prethodilo.

Ima veze s govorom?

Jedna od teorija zašto ne možemo da dopremo do svojih najranijih sećanja je da u to vreme nismo mogli verbalno da komuniciramo.

Kad dohvatimo uspomenu, koristimo se rečima i možemo je opisati s puno detalja, za šta je potreban jezik. Većina beba ne govori punim rečenicama pre navršene druge godine pa jednostavno nisu u stanju da stvore kohezivnu memoriju.

Razvitak mozga ima veliku ulogu

 Foto: ShutterStock

Jedno istraživanje zaključilo je da mozak, “kada je zauzet uzgajanjem puno novih ćelija, ne pohranjuje uspomene koje bi inače bile dugoročne”.

Uz to, ne možemo se ni fizički prisetiti svakodnevnih događaja pre treće ili četvrte godine jer naše epizodno sećanje još nije krenulo.

Zbog toga imamo apstraktne uspomene poput toga u koji smo park često išli, ali ne i u koju poslastičarnicu nas je mama jednom vodila.

Sećanja roditelja menjaju naša

 Foto: ShutterStock

Drugo istraživanje sugeriše da i naši roditelji značajno menjaju narativ našeg detinjstva. Odnosno, mi se obično bolje sećamo događaja koje naši roditelji smatraju važnima.

Ovo isto istraživanje pokazalo je da se deca različito sećaju istog događaja nakon što su o njemu razgovarali sa svojim očevima, a različito ako su razgovarali s majkama.

Snaga emocionalnog odgovora

Dečiji psiholozi kažu da na kraju deca zadržavaju uspomene ispunjene jakim osećanjima, pozitivnim i negativnim. Ovo otkriće čak omogućava maloj deci da svedoče na sudu.

Dakle, veće su šanse da ćete moći da se prisetite ranog sećanja koje za vas ima najveći značaj i pokreće snažan emocionalni odgovor, piše "Bright Side".