Zašto se ove nedelje nosi amblem sa Natalijinom ramondom

Ove nedelje se širom sveta obeležava stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata. Glavni program proslave održava se u Francuskoj, a kulminacija nedelje komemoracije biće minut ćutanja u nedelju, 11. novembra u 11 sati, kada je pre sto godina primirje i potpisano. 

Foto: Shutterstock

Francuski predsednik, Emanuel Makron će na mirovnom skupu u Parizu ugostiti više od 60 svetskih lidera, a sutra će, zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, održati zajedničku ceremoniju u vagonu, u kojem je 1918. godine potpisano primirje.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Srbija je kao državni praznik počela da obeležava 2012. godine. U raznim zemljama sveta ljudi tokom ove nedelje a posebno 11. novembra, na revere kače različite simbole, vezane za ovaj praznik.

Kod nas se u znak poštovanja na pale vojnike kači cvet Natalijina ramonda, odnosno amblem u kome je kombinovan ovaj cvet i albanska spomenica. 

Foto: Shutterstock

Natalijina ramonda naravno nije izabrana slučajno, jer ima jednu veliku sličnost sa onim što se desilo srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Natalijina ramonda naime i kada uvene i sasvim se osuši, može ponovo da oživi. Da bi se povratila u život, dovoljno je da se samo malo zalije. Zato je poznata i kao cvet feniks. Slično ramondi je vaskrsnula i srpska vojska koja je posle povlačenja preko Albanije našla snage da se oporavi.

Ramondu je na spisak biljaka, pod imenom srpska ramonda, stavio Josif Pančić. Pronašao je prvo na Rtnju a zatim i u okolini Niša. Osim na istoku Srbije živi i u Makedoniji i Grčkoj, između ostalog i na Kajmakčalanu, poznatom po velikim bitkama koje je tamo vodila srpska vojska.

 Foto: Wikipedia

Kasnije je dobila ime Natalijina ramonda i to po srpskoj kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića. Ime joj je, opčinjen lepotom kraljice Natalije, dao dr Sava Petrović, dvorski lekar Obrenovića.