Zašto se uglavnom ne sećamo šta smo sanjali?

Da li se sećate šta ste sinoć sanjali? A prethodne noći? Većina ljudi kad se probudi uspeva da zapamti tek delić svojih snova, a i to samo ponekad.

Foto: Shutterstock

Francuski naučnici sada imaju odgovor na pitanje zašto je to tako.

Iako svi mi dok spavamo prolazimo kroz nekoliko ciklusa REM-faza, odnosno sanjamo više puta tokom svake noći, svi se mi možemo podeliti na dva tipa spavača: one koji više puta nedeljno pamte da su nešto sanjali i one koji nema šanse da se sete svojih snova, čak ni par puta mesečno.

Osobe koje često imaju “žive”, odnosno lucidne snove su retke, a putem tomografije vidi se da je njihov mozak tokom spavanja vrlo aktivan, posebno centri za pamćenje, a isto tako oni imaju vrlo lagan san iz kojeg se lako bude.

“Stvar je u tome da mozak osobe koja se nalazi u dubokom snu nije u stanju da uskladišti novu informaciju. Da bismo zapamtili šta smo sanjali, neophodno je da budemo polubudni. Zato najlakše pamtimo one snove koje smo sanjali neposredno pre nego što smo ustali iz kreveta”, objašnjava autorka studije objavljene u časopisu “Neuropsychopharmacology”, doktorka Perin Rubi.

Međutim, iako postoji razlika u tome koliko pamtimo svoje snove, to ne znači da ne sanjamo svi podjednako.

“Štaviše, postoje indicije da ljudi u dubokom snu, iako ne pamte sadržaj svojih snova, sanjaju više od onih koji imaju lagan san i u stanju su da se prisete svojih noćnih avantura”, objašnjava doktorka Rubi.