Od kako su se pojavile društvene mreže, lako je biti voajer. Nekada su ljudi morali dobro da se namuče kako bi saznali nešto o osobama koje ih zanimaju, a danas su tu Fejsbuk, Instagram i Tviter, koji olakšavaju uhođenje. Ako zanemarimo elementarnu ljudsku radoznalost, ne možemo a da se ne zapitamo zašto špijuniramo jedni druge.
Foto: Pexels
Ako imate pametan telefon ili računar sa pristupom internetu, sa samo nekoliko klikova možete da otkrijete šta neka osoba voli, sluša, šta jede, s kim se druži, gde izlazi i još mnogo ličnih informacija koje nemilice delimo po društvenim mrežama. Nemojte da tvrdite da baš nikoga ne špijunirate, kad to radimo svi mi i to iz dva najčešća razloga.
Obično sve kreće bezazlenim traženjem informacija o osobama koje poznajemo ili o nekome ko nam se sviđa, a onda, mic po mic, zaređamo po profilima ljudi koji su označeni na fotografijama. Kad se uhvatite u ovo kolo, uhođenju nema kraja.
Foto: Shutterstock
Ima nečeg neobjašnjivo utešnog u spoznaji da neki ljudi nisu ni približno kul kako se predstavljaju na društvenim mrežama, pa često odlazimo baš na njihove profile kako bismo, ismevajući fotografije i statuse, nahranili sopstveni ego.
Prekopavamo po slikama, tražimo i analiziramo prijatelje osoba koje uhodimo, njihove lajkove… Sve do najsitnijih detalja. I stalno tražimo još nešto.
A kada nam Fejsbuk ne pruži dovoljno informacija, krećemo u potragu po drugim društvenim mrežama sve dok se ne izgubimo u bespućima interneta.