Zašto su braća Grim spojila miša, pticu i kobasicu

O jednoj priči za decu koju su napisala braća Grim već danima se vodi rasprava na Tviteru. Glavni junaci, miš, ptica i kobasica, na kraju stradaju što je, smatraju mnogi roditelji, neprimerensadržaj za mališane.

Foto: Twitter/screenshot

Ne mogu da se načude zbog čega se uopšte preporučuje za decu, pa i predlažu određenu javnu kontrolu nad ovom vrstom sadržaja. Da li ima razloga za zabrinutost, pitali smo psihologe.

Jedan od tvitova koji kritikuje objavljivanje ove priče glasi: "Nisam pristalica cenzure, ali smatram da definitivno mora da postoji izvesna javna kontrola sadržaja koji se objavljuje, kad je reč o dečjim izdanjima".

Нисам присталица цензуре, али сматрам да дефинитивно мора да постоји извесна јавна контрола садржаја који се објављује, кад је реч о дечјим издањима. pic.twitter.com/wmYEEOnV5S

— Damir Okanović (@DamirOkanovic) December 17, 2018

Nadovezali su se komentari: "Auuu, veću glupost u životu nisam pročitala. Ovo bi i dete od 10 godina bolje smislilo".

Rasprava se nije zaustavila ovde, vodi se i na brojnim drugim profilima: "Haha, pa ovo je gore i od "Ivice i Marice", "Neka se deca pripreme za linč, silovanje, nasilje koje sledi kad odrastu. Ne vidim ništa sporno", "Zaplašiti ih odmah, jer što bi oni ugodno živeli kad već nismo mi, neka znaju da je život surov, a ne igra".

U određenom broju komentara sumnja se u autentičnost priče i činjenicu da su je napisala braća Grim, a neki kritikuju "loš i neadekvatan prevod".

Ističe se i da je priča kao takva potpuno besmislena.

Čudna podela zaduženja

Priču su napisali pomenuti autori. Ovo je originalni tekst, čiju radnju prati kritikovana priča. I siže je sledeći: miš, kobasica i ptica žive srećno zajedno. Ptica donosi hranu iz šume, miš vodu, a kobasica kuva.

Jednog dana ptici ostale ptice govore da je drugari iskorišćavaju pa ona dolazi kući sa zahtevom da svako radi sve. I tu stvari kreću naopako. Kobasicu dok traži hranu, pojede pas, ptica se udavi pokušavajući da pokupi vodu, a miš izgori tokom kuvanja.

Priča u velikoj meri oslikava original, a ne treba zaboraviti da se veliki broj bajki, onakve kakve mi poznajemo, razlikuje od izvornih verzija.

Wikipedia

Kada kvalitet prevoda ostavimo po strani, ostaje pitanje primerenosti i dilema da li priča za decu uopšte treba da sadrži elemente koji su "strašni, negativni, opasni" i potencijalno ugrožavajuće za njih.

"Prema psihoanalizi bajke ni na koji način ne mogu da ugroze decu ranog uzrasta zato što se poklapaju sa njihovim nesvesnim fantazijama o strašnim stvorenjima, vešticama... Dete kroz bajke može da se oslobodi negativnih osećanja i različitih oblika frustracija prema vršnjacima, roditeljima, rođacima koje je doživelo u toku dana.

Bajke su normalan deo dečjeg razvoja. Podržava ih i autor Bruno Betelhajm u knjizi "Značenje bajki" koju preporučujem roditeljima ", objašnjava za "Ženu" Elizabeta Markos, klinički psiholog i psihoanalitičar.

Psihoanalitička teorija ne bi ništa menjala kod "Miša, ptice i kobasice", "Ivice i Marice" ili kod "Pepeljuge". Brat i sestra baš treba da nađu zlu vešticu, a Pepeljuga da se bori sa maćehom i polusestrama.

Sa druge strane Sonja Savić, integrativni dečji psihoterapeut psihodramski terapeut dodaje:

"Tačno je da ljudi umeju da izdvoje samo negativan aspekt neke priče i da ne vide njenu pouku koja ova priča sigurno ima, ali je isto tako važno reći da priče moraju da budu prilagođene uzrastu dece.

Ne možete deci mlađoj od tri godine čitati bajku u kojoj glavni junaci nestaju, jer će dete postavljati pitanja čije odgovore neće razumeti. Priče u kojima se pominje smrt mogu da čitaju od sedme, osme godine, a one u kojima se obrađuje tema kažnjavanja zbog neposlušnosti mogu da razumeju sa šest godina.

I nije bitan samo kraj bajke, već svaki njen deo.

Sonja napominje da je ključan način da koji se priče predstavljaju deci i preporučuje da se najmlađima čitaju "izmišljene priče u režiji roditelja" ili prilagođene verzije bajki iz kojih se sporni delovi mogu izbaciti. Sve to roditelji, mame i tate, kako kaže naša sagovornica, mogu da nauče dodatnom edukacijom".

Deci su potrebne srećne priče

I dok se po mrežama danima razvlače braća Grim i dok se raspravlja o mišu, ptici i kobasici, pitamo se da li bi "savršeno srećne priče" bile dobre za decu.

Foto: Pixabay

"Mi ne živimo u savršenom svetu, a deca bi, čitajući takve priče, stekla to uverenje. I ne bi bila spremna da se kasnije u životu suoče sa preprekama i nedaćama", napominje Elizabeta Markos i dodaje da se deca koja žive sa predstavom da je svet idealan, mogu razviti u narcisističke osobe.

Sličan stav zastupa i Sonja Savić.

"U modernim bajkama je sve idealno, mogu se i one čitati deci, ali je pogrešno čitati samo njih, jer deca njihov sadržaj poistovećuju sa životom, pa stvaraju predstavu o prividno lepom životom sa nerealnim ishodima.

Isključivost nije dobro rešenje, ali za sreću i te kako ima mesta u bajkama.

"Te srećne situacije pomažu deci da se lakše izbore sa osećanjem nezadovoljstva. Čitajući ih, pomisle: "Evo, moguće je, srećne stvari se dešavaju i ovo će proći", poručuje Elizabeta Markos.

Šta kažu mame?

Ima na Tviteru i onih koji smatraju da braća Grim ništa loše nisu uradila: "Strava je i poučna veoma što je i poenta priče, ne da zabavi i ušuška nego da zabavi, nauči i upozori".

Pitali smo i mame šta one misle, kakve priče treba da deca čitaju.

"Bajke takve kakve jesu nisu nikakav problem. Ali mi smeta što se danas prednost daje ilustracijama, a ne tekstu. Nekada su stranice bile ispunjene slovima, a sada na njima preovlađuju slike, što svakako nije dobro", kaže Sandra, mama devetogodišnje devojčice i petogodišnjeg dečaka.

Foto: Shutterstock

"Ne treba ništa menjati u bajkama. Bitan je samo način na koji se one prezentuju deci, a njima svakako treba reći da su to izmišljenje priče. Deca moraju da se suoče i sa negativnim osećanjima i da iz toga nešto nauče", smatra Jelena, mama dve devojčice, koje imaju pet, odnosno dve godine.

Šta vi mislite o mišu, ptici i kobasici?