Zašto su kuće na grčkim ostrvima belo-plave boje? Odgovor će vas iznenaditi

Svetski poznate destinacije, poput grčkih ostrva Mikonos i Santorini, lako je prepoznati na fotografijama najpre zbog specifične i jedinstvene arhitekture. Zašto su kuće na grčkim ostrvima belo-plave boje?

Foto: Shutterstock

Gotovo da nema turiste koji ne voli da se fotografiše u blizini blistavo belih kuća, sa vratima i prozorima u plavoj boji. Ali zašto su kuće na grčkim ostrvima plavo-bele?

Većina ljudi belu i plavu boju povezuju sa Grčkom - to su boje njihove zastave. Ali ne samo to, one simbolizuju i blistavo, plavo more i nebo, kao sinonim za Mediteran.

Međutim, na Kikladskim ostrvima karakteristična su plava i bela boja kuća, koja se zasniva na nekoj drugoj simbolici.

Zapravo, nekoliko je razloga zbog kojih su kuće na grčkim ostrvima krečene u belo, dok su prozori i vrata karakteristično plave boje. I svi razlozi su praktične prirode.

Rashlađivanje tokom leta

Na ostrvima poput Mikonosa, Parosa i Naksosa, mnoge kuće su prvobitno građene od kamena. Bila je to krajnje praktična odluka, budući da je malo drveta generalno na stenovitim Egejskim ostrvima.

Međutim, kamenje koje je tada korišćeno bilo je uglavnom tamnijih boja, što je činilo unutrašnjost nepodnošljivo toplo.

Foto: Pexels

Tako su stanovnici jednostavno došli na ideju da kuće i ostale građevine kreče u belu boju, pokušavajući da tako rashlade unutrašnji prostor. Proces je uspeo, što je rezultiralo hladnijim, udobnijim kućama na ostrvima.

Kako je kolera uticala na ostrvsku arhitekturu?

Početkom 1980-ih godina (tačnije 1983. godine) nacionalni poredak je ubrzao širenje nove estetike dizajna. U to doba je, tokom diktature Joanisa Metaksasa, u Grčkoj buknula je epidemija kolere.

Pokušavajući da suzbije bolest, in je naredio građanima da redovno kreće svoje domove. Možda bi to danas zvučalo čudno, ali je u pitanju opet praktičan razlog.

U kreču kojim su farbane kuće u to vreme, bilo je i krečnjaka, koji se smatrao dobrim dezinfekcionim sredstvom.

Ipak, nisu baš imali mnogo takvih sredstava na raspolaganju, pa su koristili ono što im je bilo dostupno.

Tako su svi grčki građani imali obavezu da redovno kreče svoje domove, ne bi li na taj način uspeli da smanje širenje zaraze

Šta je sa plavom bojom na grčkim kućama?

Iako je plava najupečatljivija na vratima i prozorima na Kikladskim ostrvima, nije jedina koja je zastupljena u arhitekturi.

Na građevinama se javljaju i detalji u crvenoj, zelenoj i braon boji. Međutim, karakteristična nijansa plave boje ipak dominira. Zašto?

Foto: Shutterstock

Radi se o troškovima. Naime, ribari i ostali koji su se bavili poslovima u ostrvskim lukama farbali su prozore i vrata na svojim kućama bilo kojom bojom koja bi ostala nakon farbanja čamca.

Kako je u to vreme upravo plava boja bila i najjeftinija, nju su mahom i koristili.

Plava boja koja se koristi u grčkim ostrvskim kućama napravljena je od mešavine krečnjaka i proizvoda za čišćenje zvanog "lulaki".

Lulaki je bio vrsta plavog talka koji je većina ostrvljana imala na raspolaganju kod kuće i koristila ga za dezinfekciju. Zbog toga je plava boja bila lako dostupna za njih.

Vojna diktatura ipak daje završnu reč

Danas mnogima lepe i prijatne boje građevina na grčkim ostrvima, postaju obavezujuće tokom perioda vojne diktature, koja je bila na snazi u Grčkoj od 1967. godine.

Tadašnji režim je smatrao da će ta kombinacija boja pojačati patriotska osećanja i omogućiti ostrvljanima da održavaju grčki nacionalni duh.

Foto: Pexels

Na kraju 1974. godine je donet zakon, kojim se nalaže da domovi na ostrvima moraju da budu u plavo-beloj kombinaciji.

Iako su danas ovi propisi opušteniji, plava i bela boja vremenom su postale sinonim za grčka ostrva i vrlo privlačne za turiste.

Zato se mnogi ostrvljani odlučuju da ne odustaju od te kombinacije boja.

Lutajući po Kikladskim ostrvima danas, posetioci mogu lako pronaći kuće sa originalnim kamenjem zemljane boje ili malo drugačijim bojama.

Međutim, plava i bela i dalje dominiraju grčkim ostrva, kao i imidž koji ljudi širom sveta imaju o njima.