Zašto su zatvori obojeni u roze, a sedišta u avionu nikada nisu žuta?

Naučnici su izračunali da nam je za donošenje suda o nekoj osobi ili proizvodu koji prvi put vidimo potrebno 90 sekundi, a na tu ocenu će najviše uticati boja nečega i to od 62 do skoro 90 odsto.

Foto: Shutterstock

Zato kompanije veoma vode računa o boji svog logoa, pakovanja, ali i boja u prodajnim prostorima kako bi što više uticali na naše odluke.

Odavno je poznato da boje igraju važnu ulogu u našim životima i znatno utiču na naše reakcije. Na portalu Bright Side podsećaju kako određene boje utiču na naše raspoloženje, odluke i ocene.

Roze

Danas je uobičajeno da roze boju vezujemo za devojčice, a nekada je bilo obrnuto. Roze boja je bila namenjena za dečake, a plava za devojčice. Doduše, nekada su bebe uglavno nosile belu odeću i boja nije bila odrednica pola, sve dok se nisu pojavili modni trendovi iz viših klasa koji su dodali rodnu odrednicu ovim dvema bojama.

Ne zna se kako, ali negde krajem 40-ih i početkom 50-ih godina iznenada je došlo do promene i plava je postala boja za dečake, a roze za devojčice.

Boje se često poigravaju s našim umom te se tako i roza i plava smatraju umirujućim bojama koje smanjuju agresiju.

Možda zvuči neobično, ali mnogi zatvori su obojeni u roze boju upravo u nameri da se smanji agresivnost, dok s druge strane, ima slučajeva da su na nekim stadionima svlačionice namenjene za gostujuće timove okrečene u roze kako bi suparnicima oslabili moral.

Postoje i istraživanja koja su utvrdila da Bejker-Milerova roze boja, poznata i kao r-618, veoma utiče na smanjenje agresivnosti i razdražljivosti, mada je kasnije otkriveno da ovo ne važi baš u svim slučajevima.

Foto: Shutterstock

Žuta

Žuta asocira na sreću jer je, pre svega, izuzetno jarka, podseća na sunce, razbuđuje, ali ujedno i previše stimuliše oči i odvlači pažnju pa se zbog toga veoma retko koristi za enterijer aviona, na primer, ili dugih prevoznih sredstava.

Avio-kompanija „Rajan er“ je u početku u svojim avionima imala žuta sedišta, ali ih je pod pritiskom redovnih putnika zamenila.

Crvena

Potpuno suprotno uvreženom mišljenju, crvena boja u stvari uopšte ne podstiče apetit. Možda zvuči neobično, ali jedna naučna studija je potvrdila ovu tvrdnju.

Zbunjenost nastaje verovatno zbog činjenice da je ambalaža mnogih lanaca brze i nezdrave hrane upravo crvene boje. Teško je poverovati, ali vrlo je moguće da bismo možda još više jeli da su neke druge boje.

Hubspot je uradio test u nameri da ispita da li će ljudi češće pritiskati dugme crvene ili zelene boje. Ispostavilo se da u 21 odsto slučajeva radije pritiskamo crveno dugme.

Sproveden je i eksperiment da se vidi kako ljudi reaguju na boju automobila koja im blokira put. Rezultati su pokazali da ako je automobil crvene boje, vozači mnogo agresivnije i brže reaguju.

Foto: Shutterstock

Plava

Već je rečeno da plava umiruje, ali interesantna je i činjenica da ova boja uliva poverenje u kompanije koje imaju plavi logotip. Inače je plava omiljena boja banaka, Aj-Ti firmi i osiguravajućih kompanija, očigledno s razlogom, jer utiče na nas da se osećamo sigurnije.

Plava boja ima još jednu supermoć nad nama jer nam može pomoći da odaberemo život i odustanemo od samoubistva. To saznanje je navelo vlasti u Japanu da na mnoge železničke stanice postave plavo osvetljenje kako bi sprečili ljude da skoče na šine i izvrše samoubistvo.

Narandžasta

Narandžasta je izuzetno jaka i uočljiva boja i zato se uglavnom koristi u situacijama kada se želi da nešto bude što uočljivije. Tako je narandžasta često boja zatvorskih uniformi, ali nas ona takođe asocira i na zabavu i radost. Takođe, narandžasta se povezuje i sa vrednošću novca.

Zelena

Nije neuobičajeno da nam se savetuje da radno i životno okruženje oplemenimo biljkama, ali čak i zeleni zidovi ili tapete mogu biti od pomoći. Odnedavno je poznato i da zelena pospešuje vizuelnu kreativnost, ali je njen uticaj na verbalnu sposobnost zanemarljiv.

Foto: Shutterstock

Bela

Mnogima se čini logična odluka da zidovi kancelarije budu beli jer pružaju osećaj prozračnosti i svežine i ne odvlače pažnju.

Međutim, stručnjaci za uređenje enterijera upozoravaju da je to pogrešna odluka, jer je otkriveno da zaposleni u kancelarijama okrečenim u belo prave mnogo više grešaka od zaposlenih u kancelarijama koje imaju crvene ili zelene zidove.

Crna

Ispostavilo se da hokejaški timovi koji nose crne dresove dobijaju mnogo više penala i strože kazne u odnosu na ekipe koje nose dresove drugih boja. Po nekima razlog leži u tome da se ljudi obučeni u crno osećaju snažnijima i obično su agresivniji.

Drugi, pak, smatraju da je razlog ovome činjenica da sudije oštrije reaguju na igrače u crnim dresovima.