Zašto treba da se smejemo što češće

Nije džaba Čarli Čaplin govorio da je dan bez smeha izgubljen dan. I nije džaba pre pola veka nastala posebna nauka pod imenom geotologija, a bavi se proučavanjem uticaja smeha na ljudsko zdravlje.

 Foto: Shutterstock

Jer malo šta donosi toliko dobrog čoveku kao što je smeh. I to ne samo njegovoj psihi već i telu, budući da smeh dovodi i do važnih fizioloških promena u ljudskom organizmu.

Naime, dugo, slatko smejanje pokreće više od tri stotine mišića u ljudskom telu, a posebno mišića lica, stomaka, dijafragme, nogu i ruku.

Foto: Shutterstock

Smeh ubrzava disanje, širi očne zenice. Dok se smejemo srce nam kuca brže, nekada i duplo brže nego uobičajeno. Dokazano je da smejanje povećava kapacitet pluća, čini da ona budu bolje snabdevena kiseonikom. Takođe snižava nivo šećera u krvi kao i krvni pritisak.

Odličan je sagorevač kalorija. Naime, naučnici na Univerzitetu "Vanderbilt" u Nešvilu, izračunali su da 15 minuta glasnog smejanja sagoreva i do 40 kalorija.

Pošto se prilikom smejanja luči hormon sreće endorfin koji ublažava bolove, smeh deluje i kao analgetik. A druga dva hormona, koja se takođe luče tokom smejanja, dopamin i noradrenalin, čine da se osećamo prijatno i zadovoljno.

Foto: Pixabay

Tegobe izazvane glavoboljom, pa čak i onim najtežim oblikom tj. migrenom, te one koje su sastavni deo depresije i anksioznosti ublažavaju se smehom. Čak se i osobe sa najtežim bolestima u trenucima smeha lakše nose sa bolešću i često se može čuti kako im je upravo smeh pomogao.  

Koliko smejanje može da pomogne potvrđuju i rezultati nekih istraživanja koja su pokazala da se ljudi koji boluju od srčanih bolesti smeju skoro duplo manje od ljudi koji nemaju probleme sa zdravljem srca.

Foto: Shutterstock

Smeh pomaže i kada naiđu krizne životne situacije. Tada deluje kao veoma efikasan odbrambeni mehanizam koji daje snagu da se čovek lakše suoči sa situacijom u kojoj se našao i prebrodi je.

Pročitaj još