Zašto volim(o) Beograd?
Možda najbolji odgovor bio bi: “Jer je moj!” Ali ajde, da ne budem previše pristrasna, da vidimo koje su to male, velike stvari koje su jednu Beograđanku, posle više godina švrljanja po svetu, navele da shvati da joj je u Beogradu ipak najlepše.
Evo, 26. februar je, sedim u bašti kafića dok pišem ovo i sve vreme brinem da li će mi sunce spržiti ekran laptopa. Zato ga volim.
Jer je proleće u Februaru. Jer je više sunca i vedrih dana u toku godine nego vetra koji može da te odnese i snega koji nikad da se otopi. Ove godine samo dva puta sam stavila zimsku kapu na glavu.
Proleće pre marta?
Ok, razumem, svi će reći da je proleće baš u njihovom gradu najlepše, što možda i nije daleko od istine. Proleće je svuda lepo. Ali da li ste još nekoga videli da piše o proleću pre, recimo, kraja marta?
Proleće u Ljubljani uz malo sreće stigne krajem aprila, dok pravo, ovo naše, toplo sunce, u Holandiji ne vide pre maja. Meni dovoljan razlog da obožavam Beograd. Ali, idemo dalje..
Pekare i drugi specijaliteti
Toliko volim naše pekare. I tu ne mislim na one fensi, u kojima nađeš pogačice od heljde sa čia semenkama. Mislim na one najobičnije, iz kojih uvek miriše svež burek i druge đakonije od belog brašna. A i te prodavačice, uvek su nekako ljubazne. Ili bar ja naletim na takve.
Foto: Instagram
Volim jer su pekare pune toliko različitih peciva koja su uvek preukusna. Pritom, ne sećam se kad sam potrošila više od 300 dinara u pekari. Baš nigde to nećete naći.
U Americi imaju super pekare, one hrskave čokoladne keksiće i banana hleb, ali su peciva uglavnom slatka. I pritom, ako uz to uzmeš i kafu ili sok, u pekari ostaviš malo bogatstvo.
E, a tu je i ostala hrana. Sada ću zvučati kao klasičan turista, ali naša domaća kuhinja je stvarno preukusna. Ne kažem da Italija i Španija nemaju šta da ponude, ali ovo je neka druga priča.
Drugarica iz Hrvatske, kada se vratila iz provoda za doček 2019. iz Beograda rekla mi je:
“Ajme, stara, pa bilo je predobro! Šta smo sve pojeli u “Tri Šešira" za 30 eura! Najeli se, napili i još nam sve vreme svirali na uvce! Stvarno predobro.”
Dakle, opet:
Mala nikad ne sedi sama
A šta je sa momcima? E, to je tek posebna priča. Za sve tri godine života u Ljubljani nisam doživela ni dva cela prilaska u klubu. A nije da nisam izlazila. U Nemačkoj je bilo slično.
Foto: ShutterStock
U Beogradu to bar nije problem. Momci su direktniji i preduzimljiviji. "Simpatična je, idem da joj priđem." Tako nekako razmišljaju. Što je stvarno super. Lako se upoznaš sa nekim na ulici, dok čekaš na semaforu, dok sediš u kafiću ili na klupi u parku.
Tako da, eto. Još jedan razlog zašto Beograd.
Nabrojaću samo još nekoliko stvari koje me čine srećnom što sam u Beogradu.
Činjenica da si među svojim ljudima, da govoriš svoj jezik i osećaš da samo tu u potpunosti pripadaš. Svi oni koji su probali život u tuđini znaju koliko je ovo neprocenjiv osećaj.
View this post on Instagram
Možda nismo svesni, ali u Beogradu nam je dostupno toliko sadržaja koji je bespatan. Muzički festivali, ulasci u klubove, na kulturne spomenike, pa ako hoćete i šetnja Kalemegdanom bi se na zapadu verovatno plaćala.
Da ne citiram Duška Radovića, ali mi Beograđani stvarno nekad izgubimo iz vida koliko smo srećni da smo se danas probudili u Beogradu...
3
0
