Srž problema je u odnosima u porodici. Šta se krije iza preterane majčinske zaštite prema detetu?
Svakoj majci smeta kada neko ima negativan stav prema njenom detetu, a najviše ih boli kada to rade bliske osobe.
Tada se u njima budi najčinsko osećanje za dete, pa ona ima prirodnu potrebu da ga zaštiti.
Ali dilema nastaje kada se zapitamo dokle treba da ide granica zaštite majke: u kojim situacijama bi trebaloda je prisutna, koliko često, kao i do kog uzrasta deteta.
Da li majka treba da brani svoje dete do srednje škole, punoletstva ili celog života?
Zadatak roditelja je da dete nauče strategijama koje će mu pomoći da se izbori sao za sebe u školi, među prijateljima, a kasnije i na poslu.
Naravno, oni to rade svojim primerom, ali i njihovim odnosom prema detetu.
Često se dešava da roditelji svoj osećaj inferiornosti iz detinjstva prenose na svoju decu: ponižavaju ih, sramote, nasilni su prema njima, odbacuju ih, zanemaruju, pokazuju jednom detetu veću naklonost u odnosu na drugo.
Foto: Shutterstock
Kada otac ima takav odnos prema svom detetu, on je taj koji mora da se izvini za svoje postupke, za koje je samo on odgovoran.
Takođe, bitno je da razmisli na koje načine može da poboljša i unapredi odnos sa svojom decom, inače će se dešavati uobičajeni načini ponašanja: dete će nerado dolaziti kući, a kasnije čak i smanjiti ili prekinuti odnos sa primarnom porodicom, što može biti bolno za sve.
U ovakvim situacijama mame se često ponašaju previše zaštitnički prema svom detetu. U središtu problema, koji se spolja manifestuije kao loš odnos oca i deteta, jeste, zapravo, partnerski odnos.
Vi ste najverovatnije ljudi na svog muža što ima takav odnos prema detetu, a on je ljut na vas što ga konstantno branite. Tako bes između muža i žene se kanališe kroz vaše dete.
Kada dete napusti porodicu, dolazi do izražaja partnerski odnos u kojem su se do tada nagomilale nerazjašnjene stvari, po nekoliko meseci pa čak i godina: ljutnja, ogorčenost, nerazumevanje, usamljenost, nezadovoljene potrebe, odbacivanje, osećaj beznačajnosti.
U takvim situacijama, prvi korak je da procenite svoj brak i sebe u njemu. Sa željom s obe strane, često pomaže odlučnost da izgradite drugačiji, zadovoljavajući odnos. Ali, to je veoma teško bez stručne pomoći, jer predstavlja veliki zalogaj za oba partnera.
U odnosu majke i deteta svakako nije zdravo kada je majka suviše zaštitnički nastrojena prema detetu.
U skladu s njihovim uzrastom, deci treba dozvoliti da samostalno prave izbore, donose odluke, ali i rešavaju probleme.
Ukoliko se u svakoj situaciji vi ponašate kao neko ko će uvek rešiti probleme umesto deteta, ono kasnije neće biti sposobno da se samostalno nosi sa životnim izazovima i da donosi konstruktivne odluke.
Naravno, roditeljska pomoć je uvek dobrodošla, ali treba da imate na umu da je ona zdrava kada je u granicama.