Svi mi koji smo bili te sreće da se rodimo, odrastamo, još uvek životarimo na Balkanu verujemo da smo mi jedina zabit planete Zemlje gde ljudi zabadaju nos gde mu nije mesto, neprestano postavljaju neprimerena pitanja, analiziraju vam DNK, broje krvna zrnca, procenjuju, vire u novčanik, tanjir i spavaću sobu.
Foto: Shutterstock
To baš nije tako, verovali ili ne, ljudi su nepristojni i previše znatiželjni u celom svetu, ali to i nije neka olakšavajuća okolnost, piše Jelena Računica Šatara za Lola magazin.
Od svih neprimerenih pitanja postoji ono koje se izdvaja u moru ostalih, pitanje koje se postavlja isključivo ženama. Pitanje koje je sebično, nepristojno, bezobzirno i jednostavno odvratno.
Možda neki od vas koji sada čitate ove redove ili koji redovno postavljate ovo pitanje ne vidite ništa loše u njemu, ali verujte nam na reč krajnje je vreme da prestanete. Prestanite sa postavljanjem i ostalih glupih pitanja vezanih za bilo čiji privatni život. Jednostavno prestanite.
Nekome se ova tema čini samo kao neobavezno ćaskanje, ali nekome može biti bolna rana o kojoj ne priča ni sa samom sobom, a kamoli sa poznanikom koga je srela na ulici.
Možda osoba kojoj ste postavili to pitanje već mesecima, godinama koristi lekove za plodnost.
Možda svakog meseca radi test na trudnoću koji je uporno negativan.
Možda je ta osoba imala ili ima zdravstveni problem zbog koga ne može imati decu.
Možda je imala jedan ili nekoliko spontanih pobačaja nakon kojih se nikada nije oporavila.
Kada postavljate ovo pitanje vi nemate pojma kroz šta ta osoba prolazi u tom trenutku i vaše pitanje „šta čekaš“ ili „glupo je da ti ćerka/sin ostane sam/a” sigurno neće biti ni od kakve pomoći.
Da, da one postoje iako je kod nas još uvek veoma popularno mišljenje da je produžetak ljudske vrste i „ostvarivanje u ulozi majke“ (ovo mi je omijeno) jedina stvar kojoj svaka normalna žena treba da teži. Ovde je naglasak na ovo normalna.
Postoje žene koje jednostavno nemaju taj majčinski instinkt, smatraju da ih dete ni u kom smislu neće oplemeniti. One svoj život žele graditi na neki drugi način, žele biti slobodne, putovati, graditi karijeru.
Neki parovi žele imati samo jedno dete
Kao majka trinaestogodišnjeg sina jedinca sa ovim pitanjem se susrećem, brat bratu, već dvanaest godina. U nekim situacijama se uznervozim, nekad krenem da se pravdam, ali kad me pitaju „imate SAMO njega“ postanem aždaja koja bljuje vatru i koja bi spalila sve pred sobom baš kao što je Deneris spalila Kraljevu luku.
Gde se to meri ko je više majka, ona koja ima SAMO jedno ili ona koja ima petoro? Molim vas recite mi da odem i otkrijem koliko sam zapravo majka, zadovoljavam li kriterijume velike većine.
U jednom trenutku samo bila odlučna da ću imati još jedno dete. Onda mi se desio spontani pobačaj nakon kojeg se nikad u potpunosti nisam oporavila iako su mi govorili kako je to normalno i događa se svakoj drugoj ženi (to je tek posebna tema) osećaj praznine i straha je ostao ukopan. Sada više nisam sigurna želim li još jedno dete. Nas troje smo sjajan, uhodan tim i nekad se plašim da bi neka nova beba to pokvarila.
Postoje žene koje su imale veoma teške trudnoće i porođaje i koje jednostavno više ne žele prolaziti kroz to iskustvo.
Postoje one koje su od samog starta želele SAMO jedno dete.
I to je njihovo pravo!
Odluku o tome koliko će imati dece, treba donositi isključivo žena, naravno u dogovoru sa partnerom ili sa onim kome ona da pravo glasa na tu temu.
Molim vas ne postavljajte ovo pitanje ženama kome ste poznanik, radni kolega, komšija, šef, rođak koga viđa jednom godišnje na slavi… I ako nemate šta pametnije da pitate, uvek možete započeti priču o vremenu.