Zimsko računanje vremena – evo kada nas očekuje pomeranje kazaljki

U noći između 26. i 27. oktobra 2024. očekuje nas pomeranje kazaljki, odnosno prelazimo na zimsko računanje vremena, pa će se kazaljke sa tri sata pomeriti na dva sata ujutru.

Foto: Shutterstock

Zašto se pomera sat?

Pomeranje sata, poznato još i kao letnje i zimsko računanje vremena, uvedeno je iz jednog razloga – uštede energije. Naime, tokom letnjih meseci sat se pomera unapred, dok se tokom zimskih meseci vraća unazad.

Na taj način smanjila bi se potrošnja energije, jer ljudi imaju više sati dnevne svetlosti i to u periodima kada su aktivni. Međutim, ova metoda više nije toliko efikasna, ali mnoge zemlje širom sveta i dalje zadržavaju ovaj sistem.

Zimsko pomeranje sata 2024. godine

Zimsko pomeranje sata, koje podrazumeva vraćanje satova sa tri na dva sata ujutru, očekuje nas u noći između 26. i 27.oktobra.

Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru, dok letnje računanje počinje u poslednjoj nedelji marta i tada se vreme pomera jedan sat unapred.

Iako se praksa pomeranja sata primenjuje u mnogim zemljama, stručnjaci kažu da to može negativno da se odrazi na zdravlje. Činjenica da ćemo po zimskom računanju vremena spavati sat vremena duže, mnoge obraduje, ali ipak treba napomenuti da su neke studije pokazale da ove promene mogu da utiči na fizičko i mentalno zdravlje.

Iako se o pomeranju sata diskutuje svake godine, malo ko zna kako je uopšte širom sveta došlo do ideje da postoji letnje i zimsko računanje vremena.

Džordž Vernon Hadson, astronom i entomolog sa Novog Zelanda, krajem 19. veka predložio je da se tokom proleća i jeseni menja vreme, kako bi se što više iskoristila dnevna svetlost.

Početkom 20. veka sličnu inicijativnu pokreće i Vilijam Vilet, britanski građevinar, koji je bio nezadovoljan činjenicom da ljudi ne mogu dovoljno da uživaju jutarnjoj svetlosti. Ipak, ni Džordžov, ali ni Vilijamov predlog nisu urodili plodom.

Tokom Prvog svetskog rata Nemačka je donela odluku da primenjuje pomeranje sata u nameri da štedi energiju. Nakon toga pomeranje sata počelo je da se primenjuje i u drugim žemljama širom sveta, a među njima našla se Amerika.

Ipak, SAD tokom Drugog svetskog rata uvodi „ratno vreme“ koje je važilo tokom cele godine i primenjivalo se širom zemlje.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da u Sjedinjenim Američkim Državama danas samo Havaji i Arizona ne pomeraju vreme, dok se u ostalim zemljama primenjuje letnje računanje vremena.

Ista je situacijala i u Evropi, većem delu Kanade i delu Australije, koje funkcionišu po istom principu, dok Azija i Rusija ne pomeraju sat.

Pomeranjem sata se ne produžava vreme trajanja dnevnog svetla, već se na taj način dnevno svetlo bolje iskorištava. Tako tokom zimskom računanja vremena pomeranjem sata unazad, dnevno svetlo iz popodnevnog termina premestimo u jutarnji, dok se suprotna stvar dešava u proleće.

Koje zemlje ne pomeraju sat?

Na osnovu analize koju je Istraživački centar Pju objavio 2023. godine, pomeranje kazaljki se primenjivalo u pola zemalja sveta, dok danas samo trećina primenjuje letnje i zimsko računanje vremena.

Na ovoj listi nalazi seo glavni deo SAD, veliki Evrope, ali i delovi Kanade, Australije, Južne Amerike, Brazila i Kariba.

Sa druge strane, od ove prakse odustao je veliki broj zemalja širom sveta, a na ovoj listi nalazi se Azija i veći deo Afrike.

Listi zemalja koje ne pomeraju sat pridružili su se Azerbejdžan, Iran, Jordan, Namibija, Rusija, Samoa, Sirija, Turska, Urugvaj i veći deo Meksika, prema Istraživačkom centru Pju.

Kada je reč o Americi, satove ne pomeraju stanovnici Havaja, Arizone, Američke Samoe, Guama, Severnih Marijanskih Ostrva, Portorika i Američkih Devičanskih Ostrva.

Da li pomeranje sata zaista štedi energiju?

Efikasnost pomeranja sata u uštedi energije je tema dugotrajne debate, a istraživanja su pokazala mešovite rezultate.

Pozitivni efekti

Tradicionalni razlog za pomeranje kazaljki bio je smanjenje potrošnje električne energije tako što bi se bolje iskoristila dnevna svetlost. Na primer, u periodima pre široke upotrebe elektronskih uređaja, letnje računanje vremena moglo je pomoći da se smanji upotreba osvetljenja u večernjim satima.

Neka istraživanja pokazuju da to i dalje može dovesti do male uštede energije u određenim regijama, posebno tokom letnjih meseci, jer ljudi manje koriste veštačko osvetljenje.

Negativni efekti

Savremene studije ukazuju na to da su ove uštede minimalne ili čak nepostojeće. Na primer, veća upotreba klima-uređaja tokom toplijih dana može poništiti uštede od smanjenog osvetljenja.

Takođe, u hladnijim regijama, dodatno jutarnje grejanje u zimskim mesecima može povećati potrošnju energije. Jedno istraživanje sprovedeno u SAD pokazalo je da je ušteda energije u proseku ispod 1% godišnje.

Dok je pomeranje sata nekada bilo efikasno, u modernom svetu, gde energetski zahtevi zavise i od faktora poput klimatizacije i grejanja, uštede su manje značajne nego pre.

Neki eksperti čak veruju da pomeranje sata ima negativne efekte na zdravlje i produktivnost, što može dovesti do drugih ekonomskih troškova.

Negativni zdravstveni efekti pomeranja sata

Naučne studije pokazale su da menjanje sata ima svoje loše strane, a jedna od njih je negativan efekat na zdravlje. U jednoj studiji Evropske komisije navodi se da bi "efekat na bioritam ljudi mogao da bude ozbiljniji nego što se prvobitno mislilo".

Pomeranje sata, posebno prelazak na letnje računanje vremena, može imati negativne posledice po zdravlje, iako je to često zanemaren aspekt ove prakse. Neki od glavnih negativnih efekata uključuju:

Poremećaj spavanja

Pomeranje sata može poremetiti prirodni ciklus spavanja, poznat kao cirkadijalni ritam. Promena vremena, posebno prelazak na letnje vreme kada gubimo jedan sat sna, može izazvati nesanicu, lošiji kvalitet sna, i duže trajanje da se organizam prilagodi.

Rizik od saobraćajnih nezgoda

Nedostatak sna povezan sa pomeranjem sata može smanjiti koncentraciju i povećati rizik od saobraćajnih nesreća. Studije pokazuju da se broj saobraćajnih nezgoda često povećava odmah nakon promene vremena.

Mentalno zdravlje

Pomeranje kazaljki može povećati rizik od depresije i pogoršati mentalno zdravlje kod osetljivih grupa. Nagla promena u trajanju dnevne svetlosti može doprineti osećaju dezorijentacije i promenama raspoloženja.

Produktivnost i umor

Ljudi često osećaju umor i pad produktivnosti u danima nakon promene sata. Nedovoljno sna i osećaj iscrpljenosti utiču na sposobnost koncentracije i radne performanse.

Uzimajući u obzir ove efekte, mnogi stručnjaci predlažu da se razmotri ukidanje pomeranja sata, jer koristi od ove prakse u savremenom društvu nisu uvek jasne, dok su zdravstveni rizici sve izraženiji​.

Da li će se pomeranje sata ukinuti?

Često se raspravlja o ukidanju pomeranja sata, a ova tema posebno je aktuelna u Evropskoj uniji, u kojoj je 2018. Predloženo ukidanje ove prakse i to od strane Evropske komisije.

Ta odluka je doneta nakon što je većina građana u sprovedenoj anketi izrazila stav da pomeranje sata treba da se ukine.

Iako je prvobitni plan bio da se poslednje pomeranja sata u Evropskoj uniji dogodi 2021. godine, do toga za sada ipak nije došlo, jer pojedine države unutar EU nisu mogle da se dogovore da li žele da zadrže letnje ili zimsko računanje vremena.

Kada su u pitanju Sjedinjene Američke Države, kod njih bi trajno moglo da se uvede letnje računanje vremena, s obzirom da je američki Senat 2022. godine jednoglasno odobio zakon. Za sada zakon još uvek nije stupio na snagu, jer nije prošao u Predstavničkom domu.

Kako se pripremiti za pomeranje kazaljki?

Priprema za promenu sata može pomoći da se izbegnu negativni efekti na spavanje, raspoloženje i opšte blagostanje. Evo nekoliko saveta kako da se lakše prilagodite:

Postepeno pomerajte vreme spavanja

Nekoliko dana pre promene sata, pokušajte da idete na spavanje i ustajete 15-30 minuta ranije (ako je prelazak na letnje računanje vremena) ili kasnije (ako se vraća zimsko vreme). Ovo pomaže da telo postepeno prilagodi cirkadijalni ritam.

Ostanite dosledni rutini

Pokušajte da zadržite uobičajenu rutinu i posvetite se ustaljenim navikama pre spavanja, poput izbegavanja ekrana neposredno pre spavanja, čitanja ili meditacije.

Unesite više svetlosti ujutru

Nakon promene sata, što više vremena provodite na prirodnom svetlu, posebno ujutru. To će pomoći vašem telu da se brže prilagodite novom ritmu, jer svetlost utiče na regulaciju hormona spavanja.

Izbegavajte kofein i teške obroke pred spavanje

Uz ove korake, lakše ćete se prilagoditi promeni vremena i smanjićete potencijalne negativne posledice na zdravlje.

Izvor: Prva