Zablude o živom pesku u koje verujemo zbog filmova

Živi pesak je običan pesak koji zasićen vodom gubi oslonac i poprima osobine tečnosti. Glina takođe može da „oživi”, i u močvarama i baruštinama ima živog blata. „Živost” je način na koji voda koja teče kroz pesak, glinu ili neki drugi materijal podiže i razdvaja njegova sitna zrnca.

Foto: Shutterstock

U običnom pesku, bilo da je mokar ili suv, čestice peska su pribijene jedna uz drugu. Međutim, kod živog peska nevidljivi vodeni jastuk drži zrna peska na malom rastojanju. Zato je ono što izgleda kao čvrsta površina u stvari tečnost, gusta smeša vode i peska.

Kod većine površina sa živim peskom, običan pesak leži na vodi, na primer na nekom penušavom izvoru. Voda teži da se probije naviše, dok je pesak pritiska naniže. Pesak „oživi” kad se pritisak vode ispod njega izjednači sa njegovom težinom ili je premaši.

Pošto je svako zrno obavijeno tankom vodenom opnom, nestaju kontakt i trenje između čestica peska. Ako se, na primer, baci kamen na pesak koji izgleda sasvim čvrsto, on će nestati ispod površine, baš kao da je bačen u jezero.

Foto: Shutterstock

Bilo koja vrsta peska, krupnog ili sitnog, pomešanog sa šljunkom ili bez njega, može da postane živi pesak ukoliko je njegova efektivna težina preuzeta vodom između čestica. Potreban je jači izvor vode da bi podigao veća zrna, dok je za najfiniji pesak okruglih zrna dovoljan sasvim slab vodeni tok.

Živi pesak se može naći gde god na istom mestu ima peska i vode – u koritima potoka i na obalama okeana, u prerijama i na planinama. Najčešće se nalazi u brdima sa mnogo krečnjačkih pećina bogatih podzemnim izvorima; iznad takvih izvora nastaje živi pesak.

Živi pesak može biti sakriven ispod lišća ili sasušene pokorice od blata. Veliki teški predmeti ponekad upadnu u živi pesak, sa katastrofalnim posledicama. Međutim, ako čovek ugazi u živi pesak, verovatno će preživeti jer ga živi pesak ne vuče na dno ništa jače nego bilo koje jezero.

Foto: Shutterstock

On, u stvari, bolje održava stvari na površini nego voda. Suspenzija peska i vode gušća je od ljudskog tela, tako da ono ne može da potone ispod površine, ali pokušaj izbavljanja iz živog peska bez pomoći drugog može dovesti do gubitka ravnoteže i davljenja.

Prema tome, čovek će sasvim lepo plutati, osim ako ne nosi neki težak teret. Da bi izašao iz živog peska, dovoljno je da se liši svega teškog i mirno otpliva do čvrstog tla.

Zanimljivost: ispod površine živog peska ne krije se zaista jama bez dna. Većina tih „jama” jedva da je duboka od nekoliko centimetara do jednog metra.