5 stvari koje rade roditelji najuspešnije dece

Kako izgleda odgoj dece koja su usmerena na izvrsnost - šta roditelji tu najčešće čine. Istraživanja su pokazala da je zadovoljstvo usko povezano s majčinim zadovoljstvom u braku, a ne toliko očevim. Ovo su, prema naučnicima, 5 stvari koje rade roditelji najuspešnije dece.

Foto: Pixabay

Takođe, danas postaje najvažnije decu usmeriti da razvijaju upravo sposobnost koncentracije i ne podležu spoljnom ometanju.

Ne može se poreći: roditelji koji sve prepuštaju slučaju i ne ulažu ni najmanji napor u odgoj i obrazovanje svoje dece verovatno će imati osrednje uspešnu decu (ili čak manje od toga).

Kako izgleda odgoj dece koja su usmerena na izvrsnost, da urade najviše što mogu iz svog potencijala? Ona moraju da imaju smer, disciplinu i upornost. Evo šta su pokazala istraživanja: roditelji uspešne dece neke stvari zaista rade drugačije.

Pobrinu se da mama bude zadovoljna

Zvuči čudno, ali ima nešto u onoj staroj poslovici koja zvuči pomalo smešno, a nije: "Srećna žena, srećan život". Naučnici sa Univerziteta Linkoln analizirali su sve dobijene podatke velikog istraživanja "Millennium Cohort" koje je prikupilo informacije o 13.000 britanskih parova sa detetom koje se rodilo početkom 2000-tih.

Nastojali su da saznaju koliko su parovi srećni s detetom u dobu od otprilike 9 meseci. Potom su sve te iste parove nakon 14 godina ispitivali o tome da li su zadovoljni u braku i da li je uopšte brak opstao, imaju li njihova deca neke poremećaje u ponašanju i koliko su ti roditelji bliski sa svojim tinejdžerima.

Pokazalo se da su odgovori na gornja pitanja usko povezani s majčinim zadovoljstvom u braku, a ne toliko očevim. Majčina bračna sreća pokazala se dvostruko važnijom od očeve za opstanak braka. Majčino zadovoljstvo svojim životom pokazalo se i dvostruko važnijim u razmatranju mentalnog zdravlja dečaka tinejdžera.

Što se tiče devojaka, samo je majčina sreća povezana s njihovim mentalnim zdravljem, očeva nije uopšte.

Foto: Shutterstock

Oni su deci stalan, dobar primer

Razmislimo kakva budućnost očekuje decu ili tinejdžere koji se sposobni da se nose sa svim mogućim izazovima na koje će naići. Čini se da je upravo to koliko su roditelji uporni. Dobar indikator koliko će biti uporna njihova deca, otkrilo je veliko istraživanje Univerziteta Pensilvanija i MIT.

Posmatrali su 520 dečaka i devojčica u dobu od četiri ili pet godina da vide koliko će uporno raditi na tome da dovrše određeni zadatak koji su pre toga obavljali i njihovi roditelji. Proučavali su i koliko to što roditelji govore deci utiče na decu, koliko rečenice 'upornost, marljivost su u životu važne', utiču na decu.

Deca su bila uporna samo ako su i njihovi roditelji pokazali da su spremni jako da se angažuju da nešto obave i jasno naglašavali dok su to radili koliko je važno biti uporan i ne posustati, čak i kad postane teško.

Zanima ih štaFoto: Shutterstock njihova deca uče i rade u školi

Engleski naučnici sproveli su studiju o vezi između roditeljskog angažmana oko škole i detetovih dostignuća. Otkrili su da roditelji svojoj deci najviše pomažu ako im u ranom dobu čitaju, uče ih slova i brojke, pesmice, brojalice i zagonetke i s njima se vedro druže s knjigama i pokazuju koliko im je važna pismenost, čitanje, učenje.

Kad su deca starija, u školovanju su se pokazala uspešnijim deca čiji roditelji odlaze na školske izlete za školu u prirodi i pokazuju veliki interes oko toga šta oni uče i rade u školi i prate jesu li napisali domaći i pripremili se za testove (to ne znači da moraju s njima da uče, što je kod nas često).

Foto: Shutterstock

Vode ih na časove muzičkog i uče da sviraju neki instrument

Univerziteti američkih država Džordžija i Alabama proučavalo je 2323 roditelja dece od 7 do 17 godina koja trenutno idu na privatne časove muzike ili idu u muzičke škole van osnovnog obrazovanja i otkrili šta većina roditelja smatra osnovnim prednostima satova klavira ili nekog drugog instrumenta.

85% roditelja otkrilo je da su deca postala strpljivija, otpornija i uglavnom posvećenija tome da zadatke obave do kraja, zaista dovrše, čak i kad je težak.

68% smatra da deca koja uče da sviraju neki instrument istovremeno i nauče da zadatke mogu da izvrše na vreme, a ne da ih odlažu i da rano nauče da koriste kalendare ili planere svog dana i kako svoje obaveze da reše na vreme.

83% smatra da su deca postala svesnija sebe, svojih mogućnosti i shvatila da svoj učinak i rezultate mogu i da poprave.

60% roditelja smatra da su deca shvatila da moraju biti svesna toga koliko vremena provode ispred najrazličitijih ekrana i kako to da ograniče.

71% smatra da su deca zbog muzičkih instrukcija postala bolja u određivanju koje zadatke moraju da urade pre i kako moraju sami sebe da kontrolišu u gubljenju vremena da bi im ostalo vremena za aktivnosti u kojima uživaju.

Doduše, to je istraživanje platila jedna muzička škola za sviranje gitare pa su možda rezultate istraživanja i ponešto usmeravali, ali je logično da su instrukcije iz nekog instrumenta zaista podsticaj da dete bude upornije i marljivije i bolje kontroliše koliko vremena provodi na pametnom telefonu ili kompjuteru.

Foto: Shutterstock

Roditelji ih uče kako da se fokusiraju i izbegavaju različite zamke za odvlačenje pažnje

Nir Ejal, profesor sa Univerziteta Stemford, koji je napisao knjigu o tome kako kontrolisati svoju pažnju i sam izabrati svoj život, smatra da s obzirom na stalno digitalno ometanje svetlima ili zvukom najrazličitijih poruka danas postaje najvažnije decu usmeriti da razvijaju upravo tu sposobnost koncentracije i ne podležu ometanju.

A upravo je to ono što roditelji još uvek svoju decu ne uče. Ključno je da roditelji rano objasne deci zašto je važno ograničiti vreme ispred ekrana i onda im daju autonomiju da sami biraju i određuju svoje granice.

Taj naučnik izneo primer svoje ćerke. Kad je bila sasvim mala, on i njegova žena objasnili su joj da mora da ograniči vreme na tabletu da bi stigla da ide na bazen ili da se druži sa prijateljima.

Objasnili su joj i zašto autori videa i aplikacija koje je toliko privlače rade to upravo tako da je 'privežu' za stolicu i da što duže ostane prikovana uz ekran. Potom su je pitali neka im ona kaže koliko joj je vremena potrebno na kompjuteru ili tabletu dnevno i umesto da im odbrusi 'celi dan', pristala je na 'dva gledanja dnevno'.

Važno je da deca istinski shvate zašto moraju da ograniče vreme ispred ekrana i da sami sebi postave jasne granice kojih će se držati sami, bez neprestanih svađa. "Važno je da su to njhova pravila koja su sami sebi postavili, da nisu nametnuta i da sprovođenje sami kontrolišu", objasnio je Ejal.