Znate li kako nastaje duga?

Duga spada u najlepše prirodne pojave i čovek je dugo tražio odgovor na pitanje šta je duga zapravo. Duga je optička i meteorološka pojava višebojnog luka na nebu koji nastaje kada sunčeva svetlost obasjava sitne kapljice vode u atmosferi.

Foto: Pixabay

Boje u dugi čine kontinuirani spektar sa crvenom na spoljašnjoj i ljubičastoj na unutrašnjoj strani luka, ali se tradicionalno obično navode kao crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta.

Čak je i Aristotel, stari grčki filozof, pokušao da objasni pojavu duge. Sunčeva svetlost ili obična bela svetlost, zapravo je mešavina svih boja. Sigurno ste videli što se dešava kada svetlost pod određenim uglom padne na ogledalo ili na mehurić sapunice. Bela svetlost se prelama u različitim bojama. 

Predmet koji na taj način može prelamati svetlost naziva se optička prizma. Boje što se tada javljaju stvaraju jednu prugastu vrpcu, i svaka boja postupno prelazi u iduću. Ta vrpca se zove spektar.

Foto: Pixabay

Duga je jedan veliki spektar ili vrpca boja. Stvara se prelamanjem sunčeve svetlosti kroz kišne kapi. Kišne kapi deluju kao prizme. Duga se vidi samo za vreme kiše, kada u isto vreme pada kiša i sija sunce. Ako se tada nalazite u sredini, pa je iza vas sunce, a ispred vas pada kiša, tada vidite dugu!

Preko ramena vam sija sunce i obasjava kišne kapi, koje prelamaju svetlost i pretvaraju je u spektar ili vrpcu boja. Sunce, vaše oči i središte luka duge moraju stajati u pravoj liniji!

Kada je sunce suviše visoko, ta prava linija se ne može postići. Zato se duga vidi samo rano ujutro ili kasno popodne. Jutarnja duga znači da sunce sija na zapadu, a kiša pada na istoku.

Foto: Pixabay

Praznoverni ljudi su nekad verovali da je duga loš znak. Mislili su da se ljudske duše dugom penju na nebo i da će, kad se pojavi, duga, netko umreti.