Predstavljamo vam deset vrsta životinja koje se najinteligentnije životinje na svetu. Listu je sastavio neuropsihijatar Džon Lifi i na njoj su se našle i neke čija će vas inteligencija iznenaditi.
Foto:Shutterstock
Džon Lif ih koristi kao simbol za rešavanje svakodnevnih problema. Pčele imaju izuzetnu memoriju, koja im omogućava da znaju koje cveće je najbolje i gde se ono nalazi.
One su, pored toga, veoma dobri inženjeri – stvaraju tako složene strukture koje mogu da skladište najvise meda.
Foto:Shutterstock
Hobotnice umeju da imitiraju druge i komuniciraju. One brzo uče, imaju navigacione sposobnosti i umeju da koriste tehnike predatora.
Foto:Shutterstock
Ove životinje su čuvene po svom pamćenju. Međutim, zapanjujuće je da slonovi svoje prijatelje i neprijatelje mogu da pamte čak i pedeset godina, u zavisnosti od zdravlja i dužine životnog veka.
Pored toga, slonovi koji žive u zatočeništvu mogu da postanu odlični umetnici. Njihova komunikacija je razvijena i podrazumeva različite glasove, tako da slonovi mogu da komuniciraju i kada su udaljeni osam kilometara.
Mrav je najbolji timski igrač, ali može i samostalno da ispolji svoju inteligenciju. Mravi brinu o svojoj porodici isto kao i mnogi sisari.
Džon Lif dodaje da mravi čine drugo društvo na svetu (posle termita) koje je uspelo da razvije neki vid agrikulture – ovi mali ratari uzgajaju gljivice. Poljoprivreda koju su razvili ljudi je uspostavljena mnogo kasnije.
Već godinama, delfini ne prestaju da začuđuju istraživače! Ovi morski sisari pamte komunikaciju i više od dvadeset godina.
Džon Lif navodi da odmah prepoznaju i svoj odraz u ogledalu, veoma su kreativni i neprestano otkrivaju nove načine za lov.
Imaju razvijene odnose kako s ljudima (neki čak smatraju da mogu da detektuju ljudsku trudnoću), tako i s ostalim stanovnicima mora, pa mogu upozoriti ribe ukoliko se nalaze u blizini mreže tako što će udarati perajima o vodu.
Foto:Shutterstock
Vrane su veoma samosvesne i u stanju su da broje i koriste analogiju, koju koriste za rešavanje zadataka.
Džon Lif dodaje da nove studije pokazuju da su vrane u stanju da razumeju ono što ljudi nazivaju Arhimedovim principom, koji govori o pritisku sile tela uronjenog u tečnost.
Vrane ovo znanje koriste vranama kako bi mudro upravljale nivoom vode u potrazi za hranom.
Znatiželjne i željne igre, ove životinje su i neverovatno inteligentne. Lif navodi da kakadu preduzima više koraka u razrešavanju zadataka kao što je otvaranje kompleksnih brava.
Gušteri ne dobijaju puno priznanje za svoju inteligenciju. Zelena anola može, pokazala su istraživanja, da broji, brzo uči i lako rešava zadatke, a Džon Lif dodaje da imaju i izuzetno pamćenje.
Kada su izolovani, ovi gušteri mogu da savladaju tehnike koje ne koriste u divljini.
Inteligenciju najodanijeg čovekovog prijatelja često potcenjujemo. Međutim, prosečan pas nauči da razume čak do hiljadu različitih reči u interakciji sa ljudima.
Džon Lif ističe da su psi koji se koriste, recimo, u policiji pokazali veliku kreativnost i inteligenciju.
Foto:Shutterstock
a samom kraju liste nalaze se kitovi, koji imaju razvijenu komunikaciju. Oni, naime, sarađuju kako bi usavršili tehnike lova ribe.
Lif navodi njihovu naviku da se postroje u red i repovima stvaraju talase zbog kojih se foke sudaraju s ledom. Kitovi plivaju i ispod jata riba, dok prave mehure koji im služe kao mreže za lov.