Previše analizirate stvari i preispitujete sebe? Psiholog otkriva kako da prekinete sa tom navikom

Možda bi trebalo… Šta ako… Da sam samo… Ovako obično počinje začarani krug mozganja od kojeg nema baš nikakve koristi.

„Knjiga protiv mozganja – kroćenje misli za početnike“ nemačkog psihologa Bone Lee Švab pokušaj je da se objasni zbog čega mozgamo i kako da se oslobodimo ove štetne navike.

Autorka opisuje mozganje kao razmišljanje u prazno.

– Stalno vrtimo istu temu u krug, bez ikakvog razultata. Teško nam je da se oslobodimo takvih misli, koje kao da nas usisavaju. One bitno utiču na to kako ćemo proceniti i doživeti situaciju u kojoj se nalazimo – objašnjava ona.

Obično su to misli koje nas čine potištenim: zašto ne mogu da budem drugačija? Zašto nisam uradio ovo ili ono?

Postoji razlika između razmišljanja koje je konstruktivno, i mozganja, kojim upravljaju štetni modeli razmišljanja koji cementiraju negativno doživljeno stanje.

– Tada posmatramo sebe i druge kritički, doživljavamo sebe manje vrednim i zaklanjamo sebi pogled na mogućnosti rešavanja situacije, što nas čini pasivnim. Trošimo ogromnu energiju, jer mozak radi na najvećoj frekvenciji. Tuga, bes i nemoć tipična su osećanja koje mozganje uzrokuje – kaže Bona Lea Švab.

Mozganje utiče na doživljaj sopstvene vrednosti i ograničava sposobnost delovanja. Ljudi koji stalno mozgaju izloženi su pojačanom riziku od anksioznosti i depresije, objašnjava psiholog. Ona ukazuje na to da mozganje donosi određeno olakšanje, ali samo na kratko:

– Imamo osećaj da nešto radimo, da se hvatamo u koštac s problemom ili osećanjem, čak i kada nema rezultata. Kratkotrajno olakšanje objašnjava zašto mu uvek iznova pribegavamo.

Kako izaći iz začaranog kruga?

Dobra vest je da je reč o navici, koja postepeno može da se napusti.

– Odvikavanje je dugotrajan proces, ali se, u svakom slučaju, isplati. Cilj nije da zauvek proterate takve misli, to je utopija. Suština je u tome da manje patite zbog njih, a to ćete postići ako naučite da kontrolišete kada i koliko često će se takve misli javljati – objašnjava psiholog.

Ona predlaže da se za početak napravi analiza aktuelne situacije.

Pitanja kojima treba da se pozabavite u prvih sedam dana su: kada mozgam, u kakvim situacijama i kako tada tačno izgledaju moje misli. Pribeležite šta izaziva takve misli i koje su to konkretno misli.

U drugoj fazi primenite metodu zaustavljanja misli: čim primetite da se pojavljuju destruktivne misli, pomislite, ili, još bolje, glasno recite: „Stop!“

– Odmah nakon toga budite aktivni. Bilo bi korisno da napravite spisak stvari, koje možete da uradite za kratko vreme: ispraznite mašinu za sudove, sortirajte dokumenta ili nešto slično – savetuje psiholog.

Ako uspete da ograničite vreme mozganja, imaćete više energije i više vremena, a te rezerve ćete moći da iskoristite za rešavanje problema koji stvarno stoje iza mozganja: kako da obezbedim uticaj u konfliktnim situacijama? Kako da se ponašam u situaciji kada treba da donesem odluku? Kako da podnesem negativna osećanja?

I za ovo postoje konkretne vežbe, koje treba da postanu sastavni deo vašeg života.

– Predlažem redovne razgovore sa prijateljima kojima možete da verujete ili partnerom. Pitajte ih: „Kako ti to radiš?“ Razmena iskustava pomaže i često donosi rasterećenje. Pridavanje manjeg značaja negativnim mislima i pretvaranje nezadovoljstava koja se kriju iza njih u pokušaje rešenja problema nije moguće preko noći, ali postepena promena tokom vremena donosi stabilnost – objašnjava Bona Lea Švab.

Izvor: Blic

Pročitaj još