Šta sve može uticati na našu sreću?

Sreća je univerzalni cilj svakog pojedinca. O njoj su razmišljali i puno govorili antički filozofi kao što su Aristotel, Epikur, Seneka, pa sve do onih modernijih: Kant, Rasel i Kami.

Foto: Pexels

Svi želimo biti srećni, ali često se pitamo šta to tačno znači i kako da dođemo do nje, ako uopšte postoji sigurni put. Sreća je kompleksan koncept koji može biti pod uticajem različitih faktora i puno zavisi od svakog pojedinca i njegove perspektive. U ovom tekstu,  istražićemo sve potencijalne faktore koji mogu uticati na našu sreću.

Osvajanje sreće - beg od ili u dosadu?

Čini se lako izabrati najbolje kvote za klađenje kada je važna utakmica u pitanju. Tada znamo da naslutimo, pa čak i uspešno predvidimo, mogući ishod. 

Međutim, koliko možemo da predvidimo i garantujemo našu sreću? Koliko sreća i osećaj zadovoljstva zavisi od naših izbora (druženje sa dragim osobama, putovanja, dobra hrana, odabir posla i hobija)? 

Zašto neki ljudi deluju kao da imaju sve, a opet su nesrećni? Nisu retki slučajevi gde su mnoge poznate ličnosti oduzimale sebi život, dok se nama, posmatračima sa strane, činilo kao nije bilo razloga za to.

Veliki intelektualac 20. veka, Bertrand Rasel, 1930. godine je objavio svoju knjigu primamljivog naslova ,,Osvajanje sreće’’ , koja se upravo bavi istraživanjem prirode sreće. Ističe da se čovek izrazito plaši dosade i da zbog toga najčešće beži u hedonizam.

Da ne bi potpao pod zamku dosade, savremeni čovek se okreće hedonističkom ,,tretiranju’’ života, trudeći se da ga iskoristi do srži, stalno ,,gladan’’ za novim stimulusima koji će njegov život učiniti zanimljivim. Jedan od glavnih razloga za potrošačkom manijom većine ljudi je upravo ta - novi nadražaji zbog kojih ćemo se privremeno osećati odlično.

,,Želja da se pobegne od dosade je prirodna; čak su i svađe sa komšijama ljudima bile bolje od ničega’’ , ističe Rasel, međutim dosada može biti i lekovita i produktivna za čoveka. ,,Život koji je prepun uzbuđenja je iscrpljujući život, u kom je uvek potrebna veća doza stimulansa da bi stvorila uzbuđenje koje je neophodno za osećaj zadovoljstva.’’ 

Zato, Rasel podvlači: ,,Određena sposobnost da se podnese dosada, stoga jeste neophodna za srećan život, i to je jedna od stvari kojoj bi trebalo učiti mlade ljude.’’

Epikurova zlatna sredina - pronaći meru

Epikur je bio grčki filozof koji je osnovao filozofsku školu poznatu kao epikureizam. Glavna ideja epikureizma bila je postizanje sreće i zadovoljstva putem umerenog telesnog i duhovnog uživanja, kao i izbegavanje bola i straha. 

Epikur je verovao da je glavna prepreka sreći strah od bogova i smrti, te je nastojao da razvije filozofski sistem koji bi ljudima pomogao da se toga oslobode.

Filozofija Epikura naglašava skromnost i jednostavnost u životu. Veruje da se sreća može postići kroz zadovoljstvo malim stvarima i izbjegavanje nepotrebnih luksuza. 

Treba graditi kvalitetne odnose sa prijateljima, ne postavljati sebi previsoke ciljeve jer prevelike ambicije pojačavaju žudnju i kod pojedinca bude neprestan osećaj nezadovoljstva i kao da mora još nešto da obavi i dostigne.

Epikur veruje da intelektualno zadovoljstvo, učenje i razumijevanje, kao i racionalno razmišljanje, takođe doprinose sreći. 

Foto: Pexels

Pre nego što krenete u potragu za srećom…

Veliki naš pesnik i radio voditelj, Duško Radvoić, šarmantno i duhovtio je pisao o sreći i njenom pronalaženju. Pre nego što se odlučimo da pakujemo kofere i da razmišljamo šta nam je sve to potrebno od stvari da bismo izgurali taj dugački put do sreće, Radović savetuje: ,,Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.’’

Koliko je sreća stvar okolnosti, nečega u vazduhu ili rođenja pod srećnom zvezdom - nikad nećemi zasiigurno znati. Uvek će postojati delić sumnje koji provocira mnoga pitanja.

Ne treba prestati sa postavljanjem pitanja i traganjem odgovora, ali treba ispraznite džepove, možda smo sreću pomešali sa kusurom od poslednje kupovine. 

,,Neko je jutros srećan, presrećan, jer je našao mesto za parkiranje. Neko drugi je tužan i žalostan, jer mu se rodilo žensko dete’’ - dakle, suština je da sreća zavisi od nas i našem umeću radovanja.

Potraga ili otkriće sreće se ovde ne zaustavlja. Ona se neprestano osvaja jer se i spoljašnje i untrašnje okolnosti menjaju. I tu u prvi plan dolazimo mi i naši stavovi, načini reagovanja, koliko smo zahvalni na svemu što imamo i koliko smo preambiciozni i strogi po pitanju uspeha u obavljanju poslova.

Kad bi Rasel, Epikur i Radović dali jedan zajednički savet on bi moago žvučati ovako: pre nego što kreneš na dugački put osvajanja sreće da bi pobegao od dosade, ostani još koji minut tu i proveri šuplje džepove - možda se prava doza sreće baš tu negde kod tebe zavukla.